Bivši pomoćnik hrvatskog ministra policije Joško Morić kaže da su on i njegovi saradnici sredinom avgusta 1995. godine shvatili da se u Krajini dešava "poplava štetnih događaja" koji su toliko učestali da "preskaču jedan drugog", zbog čega je izdao naređenje da se dotadašnje pljačke i paljevine ne istražuju, ali da se spreče buduće slične pojave. Svedok ne smatra da je time amnestirao počinioce


Posle jučerašnjeg "uvodnog pojavljivanja", bivši pomoćnik hrvatskog ministra policije Joško Morić je danas, svedočeći na poziv odbrane Mladena Markača, odgovarao na pitanja o naporima da se spreče zločini u Krajini nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine. Reč je o pljačkama i paljevinama napuštenih srpskih kuća koje se u optužnici protiv generala Gotovine, Čermaka i Markača navode kao jedan od elemenata udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog proterivanja Srba iz Krajine.

Morić kaže da su on i njegovi saradnici sredinom avgusta 1995. godine na osnovu brojnih izveštaja sa terena shvatili da se na oslobođenom području dešava "poplava štetnih događaja" koji su toliko učestali da "preskaču jedan drugog". Zbog toga je 18. avgusta izdao dokument u kojem navodi da se u Krajini svakodnevno beleže pljačke i paljevine i da počinitelji "najčešće nose odore Hrvatske vojske", ali i civilne i policijske, što nanosi veliku štetu državi. Zbog toga je naložio svim policijskim upravama da se problemom pozabave na sledeći način: "Dosadašnje pljačke i paljevine ne treba operativno istraživati, ali se od danas sve takve pojave moraju sprečiti".

Budući da je optužba u svom dokaznom postupku ukazivala da je Morić time amnestirao sve počinioce zločina do 18. avgusta 1995. godine, branilac Mikuličić ga je pitao šta je time hteo da kaže. Bivši pomoćnik ministra odgovara da je ideja bila da se pripadnici MUP na oslobođenom području fokusiraju na zaustavljanje "štetnih događaja" a da se ljudstvo i energija ne rasipaju na ono "što se više ne može popraviti". Drugim rečima, želeo je, kaže, da izbegne situaciju u kojoj će policajci biti vezani za mesto na kojem se desilo jedno kazneno delo dok se oko njih dešavaju novi zločini koje u tom slučaju ne bi imao ko da spreči. Tvrdi da svojim nalogom nikako nije želeo da amnestira počinioce dotadašnjih pljački i paljevina, jer tako nešto nije u njegovoj nadležnosti "niti je imanentno policijskom pozivu".

Na pitanje predsedavajućeg sudije Orija da li bi efekat njegovog naređenja mogao biti da nikada ne budu istraženi zločini počinjeni do 18. avgusta 1995. godine, Morić je odgovorio odrečno. Sudija ga je potom pitao da li je naknadno izdao naređenje za pokretanje istraga u vezi sa tim "starim" krivičnim delima na šta je svedok rekao da za tim nije bilo potrebe jer je iz konteksta njegovog naloga od 18. avgusta 1995. bilo jasno da će istražne radnje svakako biti preduzete, s tim da je prioritet bio sprečavanje novih pljački i paljevina.

U prvom, podužem, delu glavnog ispitivanja branilac Mikuličić je insistirao na događajima od 1991. godine do operacije "Oluja" i nije sprečavao svedoka da daje predugačke i previše detaljne odgovore, zbog čega je u više navrata opomenut od predsedavajućeg sudije. Joška Morića će od sutra unakrsno ispitivati branioci druge dvojice optuženih, a potom i tužilac, zbog čega će se svedok u Hagu zadržati bar do kraja tekuće radne sedmice.

Dijeljenje sadržaja