Obrazlažući zahtev za ponovno otvaranje procesa protiv Haradinaja, Balaja i Brahimaja u svrhu saslušanja dva nevoljna svedoka, tužilac naglasio da su oni odbijali da svedoče zbog pritisaka i da bi, ako se postojeće stanje uvaži i u žalbenoj presudi, to značilo da su "oni koji su zastrašivali odneli pobedu". Odbrana se takvom zahtevu protivi i navodi da je zahtev "besmislen" jer nema naznaka da su sporni svedoci u ovom trenutku spremni da se pojave u sudnici


Žalbenu raspravu u predmetu trojice bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) Haradinaja, Balaja i Brahimaja obeležili su argumenti strana o zahtevu da predmet bude vraćen na delimično ponovno suđenje. Tužilac je, naime, u svom prvom žalbenom osnovu zahtevao da proces bude ponovo otvoren kako bi se saslušali iskazi dvojice svedoka koji su iz straha za sopstvenu bezbednost odbili da svedoče tokom dokaznog postupka optužbe.

Pretresno veće je, podsetimo, presudom od 3. aprila prošle godine Ramuša/Ramush Haradinaja i Idriza Balaja oslobodilo po svih 37 tačaka optužnice za ubistva i druge zločine nad kosovskim Albancima, Srbima i Romima 1998. godine, dok je Lahija Brahimaja osudilo na šest godina zatvora zbog mučenja i okrutnog postupanja u logoru OVK u Jablanici. Prvostepeno veće je zaključilo da nije dokazan udruženi zločinački poduhvat sa ciljem etničkog čišćenja zapadnog Kosova, pa je Brahimaj osuđen samo po osnovu individualne krivične odgovornosti.

Tužiočev zahtev se odnosi na bivšeg pripadnika OVK Šefćeta Kabašija/Shefqet Kabashi, koji je u dve izjave haškim istražiteljima naveo da su Balaj i Brahimaj u Haradinajevom prisustvu prebijali zatočenike u logoru Jablanica, i na svedoka zaštićenog pseudonimom "30", koji je iste događaje opisao iz perspektive zatočenika. Obojica su odbili da u sudnici ponove bilo šta od onoga što su rekli u izjavama. Optužba smatra da nije imala pravično suđenje pošto je Pretresno veće okončalo proces pre nego što su pomenuti svedoci saslušani. U tužiočevoj žalbi se navodi da su obojica odustali od svedočenja usled pritisaka i straha za sopstvenu bezbednost. U prilog tome, smatra optužba, govore i Kabašijeve reči sudijama da se na Kosovu "ubijaju svedoci" i da Tribunalove zaštitne mere važe "samo u sudnici ali ne i van nje".

Tužilac Piter/Peter Kremer smatra da je "očito da je zastrašivanje urodilo plodom, a da zaštitne mere nisu" i traži da se ova dvojica svedoka saslušaju i da se – ako odbiju svedočenje – u dokaze uvedu izjave koje su dali istražiteljima. Predsedavajući sudija Robinson je pitao "nije li šokantno" da zahtev za usvajanje izjava nije upućen tokom prvostepenog postupka nego tek sada, na šta je tužilac uzvratio da može samo da konstatuje da je to tako.

Haradinajev branilac Ben Emerson/Emmerson je u odgovoru detaljno izneo šta je sve Pretresno veće - od brojnih prolongiranja završetka tužiočevog dokaznog postupka do podizanja optužnice protiv Kabašija za nepoštovanje suda - preduzelo ne bi li saslušali dvojicu nevoljnih svedoka. Oni su, međutim, to uporno odbijali, pa je veće – smatra odbrana – pravilno postupilo i zaključilo dokazni postupak optužbe. Emerson, takođe, smatra da je zahtev tužioca "besmislen" pošto trenutno nema nikakvih naznaka da bi Kabaši i svedok "30" pristali da daju iskaze u ponovljenom procesu. Odbrana se oštro usprotivila zahtevu da se njihove izjave uvrste u spis bez prisustva svedoka i njihove potvrde da je ono što je u njima zapisano tačno i istinito.

U odgovoru na argumente Haradinajevog branioca, tužilac je ukazao da bi – uvažavanjem zahteva za ponovno otvaranje suđenja – Žalbeno veće dalo smernice prvostepenim većima kako da postupaju u slučajevima rasprostranjenog pritiska na svedoke. "Ovde nije reč o običnoj nego o nenormalnoj situaciji, što je u presudi navelo i Pretresno veće ali se time nije na pravi način pozabavilo", zaključio je tužilac i dodao da bi, u suprotnom, "oni koji zastrašuju odneli pobedu".

Pored zahteva za ponovno otvaranje procesa, tužilac je tražio da Idriz Balaj bude osuđen zbog silovanja svedokinje "61" i mučenja njenog muža, kao i za ubistvo tri ženske osobe, čemu se branioci protive jer, kako su naveli, svedoci nisu pozitivno identifikovali Balaja kao učesnika u tim događajima.

Obrazlažući zahtev da Lahi Brahimaj bude oslobođen odgovornosti za mučenje i okrutno postupanje ili da mu se, alternativno, smanji kazna, njegov branilac Harvi/Harvey je rekao da je njegov klijent osuđen na osnovu nedoslednih iskaza dvojice svedoka, od kojih je jedan navodno saradnik srpske službe državne bezbednosti. Branilac je naveo i da je Brahimaj po povratku na Kosovo upisao sociologiju na Prištinskom univerzitetu a da mu je dugoročni cilj da završi pravo i posveti se borbi protiv korupcije. Nije najjasnije zašto je branilac izneo tu informaciju iz privatnog života svog klijenta, ali se može pretpostaviti da smatra da bi to svedočanstvo o njegovom karakteru moglo da utiče na veće u pogledu smanjenja šestogodišnje zatvorske kazne.

Dijeljenje sadržaja