Bivši specijalni izaslanik UN Jasuši Akaši okončao iskaz o situaciji u Krajini nakon operacije "Oluja", čime su branioci Ante Gotovine završili izvođenje svojih dokaza. Naredne sedmice početak dokaznog postupka odbrane drugooptuženog Ivana Čermaka


U nastavku glavnog ispitivanja nekadašnjeg specijalnog izaslanika UN za bivšu Jugoslaviju Jasušija Akašija/Yasushi Akashi, odbrana Ante Gotovine je ukazivala na navodne nesuglasice u dokumentima najviših zvaničnika UN i izveštajima međunarodnih posmatrača nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine. U to vreme su počinjeni brojni zločini nad krajinskim Srbima i njihovom imovinom, za koje se terete hrvatski generali Gotovina, Čermak i Markač.

U izveštaju vojnih posmatrača UN od 13. septembra 1995. godine se navodi da je u Krajini u tom trenutku "delimično ili potpuno uništeno više od 18.000 kuća", a ta brojka se, ukazuje branilac Mišetić, ne pominje ni u jednom od brojnih telegrama koje je Akaši u to vreme slao u Njujork generalnom sekretaru UN. Jednom prilikom Akaši izveštava "da su spaljena cela srpska sela" ali navodi broj od svega 200 uništenih kuća. Svedok nije umeo da objasni "raskorak" u podacima, navodeći da se sve to dogodilo pre 14 godina i da smatra da mu se "može oprostiti što se ne seća svih pojedinosti".

Branilac je potom ukazao da se u izveštaju generalnog sekretara UN Kofija Anana/Annan od 29. septembra 1995. godine navode "stalna kršenja ljudskih prava Srba i spaljivanje i pljačka njihovih kuća", ali da ponovo nema brojke od 18.000 uništenih objekata. Akaši odgovara da je dokument, u čijem je pisanju učestvovao, bio "opšteg karaktera" i da mu cilj nije bilo iznošenje statističkih podataka već ukazivanje na faktore koji su sprečavali povratak srpskih izbeglica.

Pravo da unakrsno ispitaju Akašija danas su iskoristili i zastupnici druge dvojice optuženih. Branilac Stiven Kej/Steven Kay je svedoku postavio nekoliko pitanja o susretu koji je imao sa optuženim Čermakom u Kninu 7. avgusta 1995. godine. Akaši, međutim, nije mogao da se seti skoro nijednog detalja sa tog sastanka, osim što je rekao da je Čermaka smatrao vojnim komandantom zaduženim za Knin i okolinu koji je bio "prilično kooperativan i delotvoran".

Branilac Mladena Markača je od svedoka tražio da uporedi štetu na zgradama koju je nakon "Oluje" video u Kninu sa onom koju je posle napada srpskih snaga zatekao u Vukovaru i Sarajevu. Mada je naglasio da ne želi olako da iznosi poređenja, Akaši je rekao da je Vukovar bio razoren "van granica onoga što bi običan čovek mogao zamisliti", a da je i u Sarajevu šteta bila veća nego u Kninu.

Prva tema koju je u unakrsnom ispitivanju pokrenuo tužilac bila je (ne)opredeljenost hrvatskog rukovodstva za mirno rešenje pitanja Krajine. U tu svrhu je predočio zapisnik sa Brijunskog sastanka hrvatskog vojnog vrha od 31. jula 1995. godine na kojem predsednik Tuđman kaže da na ženevske mirovne pregovore ide samo da bi "suzbio bilo kakav argument u svetu da nismo želeli pregovarati". Hrvatski predsednik potom dodaje da mu je cilj da u Ženevi prikrije svoje ratne planove u kojima bi ga, kako je naveo, mogli onemogućiti jedino "UNCRO-vci – japanske bube", pominjući potom Akašija lično. Svedok nije komentarisao pomenute navode, rekavši da za te Tuđmanove reči do sada nije znao.

Stavovi hrvatskog predsednika za koje je znao naveo je u jednom nedeljnom izveštaju s kraja avgusta 1995. godine. Akaši u tom dokumentu tvrdi da je Tuđman "odbacio pritužbe o pljačkama i paljevinama srpskih kuća kao dela pojedinaca koje vlada osuđuje". Mada se ni tih navoda ne seća najbolje, Akaši je rekao da oni verno odražavaju opšti ton njegovih razgovora sa hrvatskim predsednikom.

Iskazom bivšeg visokog UN zvaničnika okončan je dokazni postupak odbrane Ante Gotovine. Za petak je zakazana rasprava o administrativnim pitanjima a naredne sedmice će branioci generala Čermaka početi sa izvođenjem svojih dokaza.

Dijeljenje sadržaja