Bivši specijalni izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju Jasuši Akaši se u svedočenju na poziv Gotovinine odbrane s teškom mukom prisećao događaja iz perioda operacije "Oluja" i nije se direktno izjasnio da li je Knin neselektivno granatiran, osim što je rekao da je posle napada obišao taj grad i na ulicama zatekao cele komade zgrada, polupane izloge i veliki broj srpskih civila koji su pokušali da se sklone u bazu UN


Poslednja sedmica dokaznog postupka odbrane Ante Gotovine otvorena je iskazom Jasušija Akašija/Yasushi Akashi, bivšeg specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju. Kada je 4. avgusta 1995. godine počela operacija "Oluja", u kojoj su počinjeni zločini za koje se terete trojica hrvatskih generala, Akaši se nalazio u Zagrebu, a Knin je obišao 7. avgusta. U dokaze je danas uvedena izjava koju je u julu ove godine dao predstavnicima odbrane, ali njen sažetak nije pročitan u sudnici.

Sudeći po odgovorima koje je, svedočeći video linkom iz Tokija, Akaši davao na pitanja branioca Luke Mišetića, vreme je učinilo svoje i on nije mogao da se seti većine konkretnih događaja iz tog perioda. Veće je više informacija dobilo iz izveštaja koje je svedok sastavio u periodu pre, za vreme i nakon operacije "Oluja", nego iz njegovog današnjeg iskaza.

Branilac je, između ostalog, predočio telegram Akašija tadašnjem generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu/Annan od 4. avgusta 1995. godine u kojem opisuje sastanak sa Hrvojem Šarinićem. U telegramu se navodi da se šef Tuđmanovog kabineta obavezao da će "celo hrvatsko vođstvo učiniti sve da se zaštite srpski civili i pripadnici UN". Napominjući da se sastanka seća tek u izvesnoj meri, svedok je ukazao na deo telegrama u kojem kaže da se Šarinić unapred ograđuje od mogućih posledica po civile, govoreći da je "rat užasna stvar i da u njemu civili uvek najviše stradaju".

Branilac je nastojao da ukaže da je Akašijeva kancelarija od posmatrača UN sa terena dobijala pogrešne informacije o neselektivnom granatiranju Knina, a da se on sam uverio u suprotno prilikom posete gradu 7. avgusta. Kada mu je predočen izveštaj posmatrača u kojem se navodi da je u prvih pola sata granatiranja 4. avgusta ujutro na grad palo 200 do 300 granata, svedok je rekao da to ne mora neminovno da znači da se radilo o neselektivnom napadu jer su svi projektili mogli pasti na vojne mete. U isto vreme, nije mogao da se seti da je u to vreme dobijao izveštaje o granatiranju kninske bolnice, iako su mu predočeni izveštaji sa takvim sadržajem.

Dokument koji, po odbrani, ukazuje da artiljerijski napad na grad nije bio ni izdaleka onakav kakvim su ga prikazali posmatrači UN u svojim izveštajima, je Akašijev telegram Ananu u kojem opisuje svoju posetu Kninu. U njemu se navodi sledeće: "Moj opšti utisak je da je Knin pretrpeo štetu od granatiranja, ali da je ona, premda uočljiva, bila neočekivano mala".

Opisujući danas šta je 7 . avgusta 1995. godine video u Kninu, svedok je rekao da taj grad "ni u normalnim uslovima nije bio naročito lep i čist", a da je tog dana izgledao kao svako drugo mesto nakon velikog vojnog napada. Na ulicama su se mogli videti celi komadi stambenih zgrada, izlozi prodavnica su bili polupani, a posebno je, kaže, tužno bilo videti veliki broj izbeglica koji su pokušali da se sklone u bazu UN. Na pitanje da li su mu u bazi UN rekli šta se dešavalo Kninu tokom i nakon napada, Akaši je odgovorio: "Nešto mi jesu rekli, ali ne sećam se šta". Takođe se ne seća ni da mu je iko pominjao učešće hrvatskih vojnika u pljačkama po ulasku u grad.

Akašijev iskaz biće nastavljen sutra.

Dijeljenje sadržaja