Bivši operativac Prištinskog korpusa i Treće armije Milan Đaković potvrdio navode svoje beležnice po kojima je sastancima Zajedničke komande 1998. godine redovno prisustvovao optuženi general Vlastimir Đorđević. U isto vreme, svedok negira da je Zajednička komanda uopšte postojala i tvrdi da se radilo samo o skraćenom nazivu za "koordinacione sastanke" vojske i policije


Nakon tronedeljne letnje sudske pauze, suđenje policijskom generalu Vlastimiru Đorđeviću nastavljeno je svedočenjem bivšeg načelnika odeljenja za operativne poslove Prištinskog korpusa i Treće armije, penzionisanog generala VJ Milana Đakovića. Njegova beležnica iz 1998. godine, koja je danas uvedena u dokaze, jedan je od ključnih tužiočevih dokaza o postojanju Zajedničke komande vojske i policije za Kosovo, u čijem je radu, prema optužnici, kao načelnik javne bezbednosti srpskog MUP učestvovao i general Đorđević. Tužilac dokazuje da je preko tog neformalnog tela predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević kontrolisao situaciju na Kosovu i sprovodio kampanju etničkog čišćenja albanskih civila 1998. i 1999. godine.

Đaković je danas, kao i maju prošle godine, kada je na suđenju "Kosovskoj šestorki" bivših srpskih zvaničnika svedočio na poziv Pretresnog veća, negirao da je Zajednička komanda postojala, iako se u njegovoj beležnici navode zapisnici sa više od 60 sastanaka tog tela u Prištini od 21. jula do 30. oktobra 1998. godine. Svedok tvrdi da Zajednička komanda nije bilo ni formalno ni neformalno telo, već naziv za sastanke na kojima su se koordinirale aktivnosti vojske i policije, doduše, uz prisustvo nekih visokih političkih zvaničnika, poput Nikole Šainovića i Milomira Minića. Naziv Zajednička komanda su, tvrdi, u leto 1998. godine skovali on i njegov pretpostavljeni, tadašnji komandant Prištinskog korpusa Nebojša Pavković, jer im je "bilo lakše" da koriste skraćenicu umesto punog naziva "koordinacionih sastanaka".

Prema Đakovićevim zapisnicima, na sastancima Zajedničke komande 1998. godine redovno je prisustvovao i general Vlastimir Đorđević. Ukazujući na aktivnu ulogu optuženog u kosovskim dešavanjima, tužilac je prezentovao nekoliko izvoda iz svedokove beležnice sa sastanaka iz jula i avgusta 1998. godine u kojima Đorđević govori o raspoređivanju policijske jedinice "Munje" na Kosovu i regrutaciji rezervista koju je MUP sprovodio u pokrajini.

U Đakovićevoj beležnici se, takođe, navodi da je na jednom sastanku s početka septembra 1998. godine general Đorđević zahtevao da se svi albanski stanovnici "uz upotrebu sile" vrate u svoje kuće. Nastojeći da objasni taj "nasilni humanitarni gest" optuženog generala, svedok je rekao da su Albanci usled borbenih dejstava bežali u šume iz kojih se iz straha nisu vraćali ni nakon smirivanja situacije. Strah je, smatra, bio izazvan širenjem dezinformacija da će ih vojska i policija, ukoliko se vrate, ubijati i maltretirati. Zato je Đorđević, smatra svedok, tražio da se oni na silu vrate, ako već neće sami to da učine kad im se "lepo objasni" da im se po povratku neće ništa ružno desiti. U Đakovićevoj interpretaciji, apel generala Đorđevića izbeglim Albancima je glasio ovako: "Morate se vratiti, jer deca i žene ne mogu da žive u šumi".

Svedoka će sutra unakrsno ispitivati Đorđevićevi branioci.

Dijeljenje sadržaja