Žalbeno veće Tribunala je većinom glasova proglasilo Veselina Šljivančanina krivim za pomaganje i podržavanje ubistva i izreklo mu novu kaznu od 17 godina zatvora. Miletu Mrkšiću potvrđena prvostepena zatvorska kazna od 20 godina


Presudom Žalbenog veća, bivši načelnik bezbednosti Gardijske brigade JNA Veselin Šljivančanin je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistva najmanje 194 ratna zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara, 20. novembra 1991. godine a petogodišnja zatvorska kazna mu je preinačena u novu od 17 godina zatvora. Ovaj deo presude je donet većinom glasova petočlanog Žalbenog veća, sa 3 glasa "za" i 2 "protiv".

Većina u Žalbenom veću smatra "nerazumnom" petogodišnju zatvorsku kaznu koja je u prvom stepenu izrečena Šljivančaninu. Zločini počinjeni na stratištu Grabovo nedaleko od Ovčare su, po oceni sudija, odražavali "krajnju okrutnost i brutalnost prema ratnim zarobljenicima od kojih su neki možda već bili ranjeni budući da su odvedeni iz vukovarske bolnice".

Šljivančaninu je istovremeno potvrđena osuđujuća presuda za pomaganje i podržavanje mučenja dok je komandantu Gardijske brigade i Operativne grupe Jug Miletu Mrkšiću potvrđena presuda za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja i okrutnog postupanja, kao i kazna od 20 godina zatvora.

U presudi iz septembra 2007. godine, Raspravno veće je zaključilo da su ratni zarobljenici iz vukovarske bolnice najpre odvedeni u kasarnu bivše JNA a potom prebačeni u hangar na Ovčari. U večernjim časovima, pukovnik Mrkšić je izdao naređenje o povlačenju vojne policije iz hangara i zarobljenike je prepustio lokalnim teritorijalcima i pripadnicima paravojnih snaga, znajući za njihovo "neprijateljsko raspoloženje prema hrvatskim snagama".

Žalbene sudije smatraju da je Pretresno veće pogrešilo kada je zaključilo da je Šljivančaninova obaveza da štiti ratne zarobljenike prestala u trenutku kada je Mrkšić izdao naređenje za povlačenje vojne policije sa Ovčare. Veće smatra da "Mrkšićeve naredbe ne oslobađaju Šljivančanina odgovornosti oficira JNA" da postupa po Ženevskim konvencija i štiti ratne zarobljenike. Po oceni sudija, Šljivančanin je "morao da zna da će pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih jedinica najverovatnije ubiti ratne zarobljenike i da će njegov propust da deluje pomoći u počinjenju tog zločina".

Mada se slaže sa zaključcima većine u Veću, sudija Pokar/Pocar je u izdvojenom mišljenju ukazao da je predmet trebalo vratiti prvostepenim sudijama, da oni odmere novu kaznu Šljivančaninu za pomaganje i podržavanje ubistva zarobljenika na Ovčari. Sutkinja Vaz je takođe izdvojila mišljenje pošto, kako je navela, nije izvan razumne sumnje uverena da su zadovoljeni svi elementi da bi se Šljivančanin osudio za pomaganje i podržavanje ubistva.

Mada je delimično prihvatilo prvi osnov za žalbu tužilaštva i utvrdilo da žrtve zločina protiv čovečnosti nisu samo civili već i osobe "izvan stroja", Žalbeno veće je Mrkšiću i Šljivančaninu ipak potvrdilo oslobađajuću presudu za te zločine. Po oceni sudija, "počinioci krivičnih dela su postupali sa uverenjem da su njihove radnje usmerene protiv hrvatskih oružanih snaga" zbog čega kod njih ne može da se utvrdi namera da počine sistematski i rasprostranjeni napad na civilno stanovništvo Vukovara. Preostali osnovi za žalbu tužilaštva kao i žalbe obojice osuđenih su odbačeni u celosti.

Dvojici osuđenih oficira bivše JNA će u kaznu biti uračunato vreme koje su do sada proveli u pritvoru. Mrkšić se dobrovoljno predao 15. maja 2002. godine i istog dana je prebačen u Tribunal a Šljivančanin je uhapšen u Beogradu 13. juna 2003. godine. Šljivančanin je privremeno oslobođen 12. decembra 2007. godine a u pritvor Tribunala se vratio juče, dan uoči izricanja Žalbene presude.

Dijeljenje sadržaja