U usmenom obrazloženju žalbe kojom traže oslobađanje Mileta Mrkšića, branioci ukazali da je pogrešno zaključeno da je 20. novembra 1991. godine bivši komandant Gardijske brigade naložio povlačenje vojne policije sa Ovčare i prepuštanje zarobljenika Teritorijalnoj odbrani. Tužilaštvo tvrdi da je "logično zaključiti" da je naređenje došlo od Mrkšića


Branioci Mileta Mrkšića su zatražili od Žalbenog veća da bivšeg komandanta vukovarske operacije oslobodi odgovornosti za masakr na Ovčari jer "nema elemenata koji ukazuju da je kriv za dela koja mu se stavljaju na teret". Mrkšić nije imao "nikakvih ovlašćenja u trijaži, transportu i čuvanju ratnih zarobljenika"koji su 20. novembra 1991. godine iz vukovarske bolnice odvedeni u kasarnu JNA a potom na Ovčaru, gde su iste noći pogubljeni.

Prvostepenom presudom iz 2007. godine, Mrkšić, bivši komandant Gardijske brigade i Operativne grupe Jug je osuđen na kaznu od 20 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistva i okrutnog postupanja dok je njegov načelnik bezbednosti Veselin Šljivančanin osuđen na petogodišnju zatvorsku kaznu zbog pomaganja i podržavanja mučenja ratnih zarobljenika sa Ovčare. Treći optuženi, Miroslav Radić, oslobođen je optužbi.

U usmenom obrazloženju Mrkšićevih 11 osnova za žalbu, branioci Miodrag Vasić i Vladimir Domazet su ukazali da je Veće u presudi "odustalo od primene standarda dokazivanja izvan razumne sumnje". Odbrana tvrdi da je Veće izvelo "kontraverzan zaključak po principu ko je kriv ako ne on" kada je utvrdilo da je Mrkšić naredio povlačenje vojne policije sa Ovčare u večernjim časovima 20. novembra i tako prepustio ratne zarobljenike pripadnicima Teritorijalne odbrane koji su ih pogubili.

Sporno naređenje je, tvrdi odbrana, moglo da dođe od "bilo kog oficira bezbednosti" koji se u to vreme nalazio u Vukovaru ili komandanta 80. motorizovane brigade Milorada Vojinovića kojem je Mrkšić dan pre masakra poverio komandu mesta Ovčara. Ako Vojinović i nije doneo naređenje, onda je pogrešio zato što je postupio po njemu bez konsultacije sa višom, Mrkšićevom komandom, navodi odbrana.

U odgovoru na argumente odbrane, tužilaštvo je ukazalo da je Veće donelo "razumnu i ispravnu odluku" kada je Mrkšića osudilo za pomaganje i podržavanje ubistva. "Srž te odluke", ukazao je tužilac Vud/Wood, "je naredba o povlačenju vojne policije koja je jedina štitila zarobljenike iz vukovarske bolnice od ubilački raspoloženih pripadnika Teritorijalne odbrane". Sva naređenja koja su doneta 20. novembra 1991. godine su potekla od Mrkšića, naveo je tužilac, zaključujući da je "jedino logično" da je i naredba o prepuštanju zarobljenika došla od njega. Tužilaštvo je tražilo od Veća da odbaci argumente odbrane i uzme u obzir da je Mrkšić "celog dana dobijao obaveštenja o pretnjama po bezbednost zarobljenika ali je i pored toga "dozvolio da se počini zločin".

U popodnevnom delu sednice, argumente će izneti odbrana Veselina Šljivančanina.

Dijeljenje sadržaja