Branioci generala Gotovine, Čermaka i Markača smatraju da tužilac nije ponudio valjane argumente kada se usprotivio njihovim zahtevima da optuženi budu oslobođeni po svim tačkama optužnice. Gotovinin branilac tužiočevu tezu o udruženom zločinačkom poduhvatu nazvao "pravnim ćušpajzom" u koji su na pogrešnim osnovama umešani različiti navodi o zločinima


Branioci smatraju da tužilac u jučerašnjem izlaganju nije odgovorio na suštinu njihove argumentacije da nisu predočeni dokazi koji bi mogli dovesti do osuđujuće presude, te da stoga optužene generale Gotovinu, Čermaka i Markača treba osloboditi po svim tačkama optužnice za zločine počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine. U današnjem "odgovoru na odgovor" tužioca, Gotovinin branilac Akavan/Akhavan je tezu o udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine nazvao "pravnim ćušpajzom" u koji su na pogrešnim osnovama umešani različiti navodi.

Gotovinina odbrana se i danas uglavnom bavila navodima o protivpravnom granatiranju Knina i drugih krajinskih gradova koje je, po optužbi, jedan od elemenata plana da se među civilima izazove strah i tako nateraju u beg.

Suprotstavljajući se tužiočevom navodu da je usled granatiranja Knina poginulo 50 do 75 ljudi, branilac Akavan je rekao "da bi bilo lepo" da optužba identifikuje navodne žrtve i dokaže da oni nisu bili borci. Nema dokaza, smatra odbrana, da se radilo o civilima koji su poginuli u protivpravnom napadu a ne o vojnicima RSK ili "slučajnim civilnim žrtvama legitimne vojne operacije". Odbrana je ostala pri tvrdnji da ne postoje dokazi ni o jednom protivpravnom napadu na Knin, niti o pogibiji ijednog civila usled granatiranja. "Ovo je najmanje održiv predmet u istoriji Haškog tribunala sa najslabijim dokazima o protivpravnom napadu na jedan grad", zaključio je Akavan.

Stiven Kej/Steven Kay, branilac Ivana Čermaka, je još jednom ukazao da ne postoje dokazi koji ukazuju da je optuženi general, kao zapovednik Zbornog mesta Knin, imao efektivnu kontrolu nad jedinicama vojske, vojne i civilne policije nakon operacije "Oluja". Tvrdi da su u njegovoj nadležnosti bili samo "neoperativni poslovi" vezani za normalizaciju života u Kninu, a da navod tužioca o njegovoj bliskosti sa predsednikom Tuđmanom ništa ne menja. Kej priznaje da je Čermak nekada radio i van de iure ovlašćenja, ali tvrdi da je u tim situacijama "činio dobre stvari" i "pokušavao da spreči zločine", zbog čega, po odbrani, ne bi smeo da bude osuđen.

Odbrana Mladena Markača smatra da tužilac nije uspeo da pobije njihov navod o tome da na linijama napada specijalne policije nije bilo protivpravnog granatiranja, pre svega Gračaca i Donjeg Lapca, niti pljačke tih krajinskih mesta. Eventualni zločini su se, naveo je branilac Kuzmanović, dogodili pošto su jedinice specijalne policije napustile to područje.

Branioci su danas ponovili svoje prošlonedeljne zahteve da sva trojica optuženih budu oslobođeni po svih devet tačaka optužnice koja ih tereti za progone, deportacije, prisilno premeštanje srpskih civila, pljačke i razaranje njihove napuštene imovine, kao i za ubistva i nehumano postupanje za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine.

Dijeljenje sadržaja