U odgovoru na prošlonedeljni zahtev odbrane da se generali Gotovina, Čermak i Markač oslobode po svim tačkama optužnice za zločine u "Oluji", tužilac naveo da je ponuđeno dovoljno dokaza na osnovu kojih bi veće moglo da donese osuđujuću presudu za svakog od njih. Sa liste ubijenih civila i ratnih zarobljenika skinuta 32 od 374 imena


Tužilac smatra da je u svom dokaznom postupku izveo dovoljno dokaza po kojima veće može da donese osuđujuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču po svih devet tačaka optužnice kojima se terete za ubistva, progone, deportacije, prisilno premeštanje, pljačke, razaranja i nehumano postupanje, počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1995. godine. U odgovoru na zahtev branilaca da optuženi budu oslobođeni, tim optužbe na čelu sa američkim advokatom Alanom Tigerom/Alain Tieger je naglasio da je ponuđeno dovoljno dokaza o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine i učešću optuženih u njemu.

Tiger je više puta pomenuo bivšeg hrvatskog predsednika Franju Tuđmana, označavajući ga nosiocem udruženog zločinačkog poduhvata koji u javnim nastupima nije krio nameru da Krajinu očisti od Srba. Naveden je i deo Tuđmanovog izlaganja na sastanku u Brionima 31. jula 1995. godine u kojem on kaže da je važno "da civili počnu da beže da bi ih u tome sledila vojska".

Optužba se suprotstavila tvrdnjama branilaca da nije dokazana protivpravna priroda artiljerijskih napada na Knin, što je po odbrani "sama srž" teorije o udruženom zločinačkom poduhvatu. Tužilac tvrdi da postoji obilje dokaza koji ukazuju da je cilj granatiranja bio da se civili nateraju u beg. Tvrdi da su pre svega gađane civilne a ne vojne mete i, drugo, da dinamika napada, tokom kojeg je u dužem periodu vatra otvarana samo povremeno, govori da je namera bila da se izazove strah među stanovništvom.

Optužba dalje tvrdi da je protivpravno granatiranje Knina i drugih krajinskih mesta samo jedan od elemenata udruženog zločinačkog poduhvata, a ne njegova "sama srž", kako su to navodili branioci. Namera hrvatskog političkog, vojnog i policijskog vrha da se proteraju civili je, po optužbi, vidljiva i iz sistematskih i rasprostranjenih pljački i paljenja srpskih kuća, ubistava i maltretiranja preostalih civila, kao i preduzimanja različitih mera da se spreči povratak izbeglih. Tužilac je, inače, sa liste ubijenih povukao imena 32 žrtve o kojima nije izvodio dokaze, a tvrdi da su za 342 lica ponuđeni dokazi da su ubijena protivpravno.

Ponuđeno je dovoljno dokaza, smatra tužilac, da je general Gotovina, iako je imao nesumnjivi autoritet nad svim jedinicama Zbornog područja Split, propustio da preduzme mere za sprečavanje zločina i kažnjavanje počinilaca za vreme i nakon operacije "Oluja". Mada ne spori da je optuženi general izdavao zapovesti da se zločini spreče i obustave, tužilac smatra da "puko ponavljanje ranijih neispunjenih naređenja" nije dovoljno da se donese zaključak o njegovoj iskrenoj nameri da spreči zločine.

Osvrćući se na tvrdnju branilaca Ivana Čermaka da on nije bio "vojni guverner" nego zapovednik Zbornog mesta Knin, tužilac je rekao da se "semantičkim objašnjenima" ne mogu prikrivati njegova stvarna ovlašćenja koja su u praksi "bila ogromna". Po navodima optužbe, postoje dokazi da je on imao kontrolu nad jedinicama vojske, vojne i civilne policije u Kninu i okolini, ali da svoje ovlasti nije upotrebio da bi sprečio zločine i kaznio počinioce. Slični dokazi su, po optužbi, ponuđeni i protiv generala Markača, s tim da su njegove ingerencije ograničene na specijalnu policiju i zločine u kojima je, po tužiocu, ona učestvovala. Njih dvojica su, zajedno sa Gotovinom, doprineli uspostavljanju atmosfere straha u Krajini sa ciljem proterivanja preostalih i sprečavanja povratka izbeglih Srba, zaključio je tužilac.

Odbrane će sutra imati priliku da iznesu repliku, odnosno "odgovor na odgovor" tužioca, a u sredu će se tim argumentima u svojoj "duplici" ponovo suprotstaviti tužioci.

Dijeljenje sadržaja