Odbrane bivšeg zapovednika Zbornog mesta Knin Ivana Čermaka i prvog čoveka hrvatskih specijalaca Mladena Markača traže da njihovi klijenti budu oslobođeni po svim tačkama optužnice za zločine u "Oluji" jer smatraju da tužilac nije izveo validne dokaze o njihovom učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog proterivanja Srba iz Krajine


Posle jučerašnjeg izlaganja odbrane Ante Gotovine, mogućnost da po Pravilu 98 bis obrazlože zašto smatraju da u tužiočevom dokaznom postupku nije ponuđeno dovoljno dokaza koji bi, ako budu prihvaćeni, doveli do osuđujuće presude iskoristili su i timovi odbrana generala Ivana Čermaka i Mladena Markača. Njih dvojica se, zajedno sa Gotovinom, terete za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu za vreme i nakon operacije "Oluja" u leto 1999. godine, sa ciljem da se srpsko stanovništvo protera iz Krajine.

Branilac Kej/Key smatra da tužilac nije ponudio nikakve dokaze o komandnoj nadređenosti generala Čermaka jedinicama hrvatske vojske, vojne i civilne policije u Krajini za vreme i nakon operacije "Oluja". Ponuđeni dokazi, po njemu, upućuju na zaključak da je on kao komandant Zbornog mesta Knin u svojoj nadležnosti imao svega devet vojnika od kojih nijedan nije počinio zločin. Čermak je, tvrdi Kej, imao "logističku neoperativnu" ulogu sa zadatkom da u Kninu i okolini nakon "Oluje" normalizuje život i održava vezu sa međunarodnim predstavnicima.

Upravo ti međunarodni predstavnici su, smatra branilac, odgovorni za pogrešno razumevanje Čermakove uloge u Krajini, na šta je, po njemu, "naselo" i tužilaštvo. Strani posmatrači su ga, objasnio je, doživljavali "vojnim namesnikom" koji može da doprinese sprečavanju zločina i kažnjavanju počinilaca. On im je, priznaje, tako nešto i obećavao, ali je ubrzo i sam postao svestan svojih "ograničenih nadležnosti" i nemogućnosti da data obećanja "isporuči".

Međunarodni posmatrači su, smatra Čermakov branilac, odgovorni i za "nametanje teorije" o udruženom zločinačkom poduhvatu, pošto su tvrdili da su pljačke i paljevine srpskih kuća u Krajini nakon "Oluje" bile deo plana hrvatskih vlasti, među kojima su i optuženi generali. Kej tvrdi da nikakvog plana nije bilo, već se radilo o "kombinaciji civila i demobilizovanih i/ili aktivnih vojnika" koji su zločine činili iz osvete, a nikako po diktatu svojih zapovednika. Dokaže li se ipak postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, branilac je za svaki slučaj naglasio da njegov klijent nije u njemu mogao učestvovati kao jedan od "planera" jer je zapovednik Zbornog mesta Knin postao tek 5. avgusta 1995. godine, kada je operacija "Oluja" već počela. Kad je na to mesto postavljen, Čermak je, kaže Kej, bio "civil u uniformi" koji se u javnim nastupima zalagao protiv zločina, što, smatra, nije osobenost nekoga ko ima cilj da protera Srbe iz Krajine.

Oslanjajući se na jučerašnji nastup odbrane Ante Gotovine, Markačev branilac Tomislav Kuzmanović je rekao da je "kamen temeljac" teorije o udruženom zločinačkom poduhvatu tvrdnja tužioca da su krajinski gradovi i sela protivpravno granatirani sa ciljem da se srpski civili nateraju u beg. On smatra da ne postoji nijedan dokaz koji upućuje na granatiranje civilnih ciljeva na linijama napada hrvatske specijalne policije, kojom je u to vreme komandovao Mladen Markač. Tvrdi, takođe, da tužilac nije pokazao da su hrvatski specijalci učestvovali u pljačkama i paljevinama, a da se zaključci o krivici ne mogu izvoditi samo na osnovu njihovog pukog prisustva u blizini mesta gde su zločini počinjeni. Oni su se, kaže, tokom "Oluje" kretali velikom brzinom tako da, čak i da su hteli, "nisu imali vremena" da pale i pljačkaju.

Dobar deo izlaganja Kuzmanović je posvetio ubistvu petoro staraca u selu Grubori, za koje se terete pripadnici specijalne policije. On tvrdi da se ni dan-danas ne zna ko je odgovoran za taj zločin, jer hrvatska civilna policija "nije ispunila svoju obavezu" i na pravi način istražila incident. Markač je, kaže, uradio sve što je bilo u njegovoj moći – poslao je na lice mesta zapovednika štaba specijalne policije Sačića, koji ga je informisao da je u Gruborima došlo do borbi specijalaca i zaostalih srpskih vojnika u kojima je usput stradalo petoro staraca.

Odbrane Čermaka i Markača traže da njihovi klijenti budu oslobođeni jer smatraju da u dokaznom postupku optužbe nisu ponuđeni dokazi ni po jednoj od devet tačaka optužnice kojom se terete za ubistva, progone, deportacije, prisilno premeštanje, pljačke, razaranje i nehumano postupanje. Na argumente sve tri odbrane po Pravilu 98 bis u ponedeljak će odgovoriti tužilac.

Dijeljenje sadržaja