U završnom obraćanju veću u raspravi po Pravilu 98 bis, tužilac još jednom odbacio zahteve branilaca da hrvatski generali Gotovina, Čermak i Markač na "poluvremenu" suđenja budu oslobođeni po svim tačkama optužnice za zločine počinjene za vreme i nakon operacije "Oluja". Ako veće ne usvoji zahteve za oslobađanje optuženih, dokazni postupak odbrane počeće 28. maja ove godine


Poslednju reč u četvorodnevnoj raspravi o zahtevu odbrane da generali Gotovina, Čermak i Markač - usled nedostatka dokaza – budu oslobođeni na "poluvremenu" suđenja imala je optužba.

Odgovarajući na jučerašnju primedbu branioca Ante Gotovine da u optužnici nisu imenovane žrtve artiljerijskog napada na Knin 4. i 5. avgusta 1995. godine, tužilac Ruso/Russo je rekao da po dosadašnjoj praksi Tribunala to nije neophodno, naročito u slučajevima kada je granatiranje navedeno kao jedan od elemenata zločina progona. Podsetimo, trojica generala se prvom od devet tačaka optužnice za zločine u Krajini u leto 1995. godine terete za progon Srba, između ostalog, i protivpravnim granatiranjem civilnih ciljeva.

Tužilac je danas naglasio da je Glavni stožer HV prvobitno planirao napad na vojne ciljeve u Kninu, ali je do obrta došlo 31. jula 1995. godine na Brijunskom sastanku predsednika Tuđmana sa najvišim vojnim i policijskim zvaničnicima, među kojima su bili i generali Gotovina i Markač. Namera da se Srbi proteraju iz Krajine koja je, po tužiocu, izrečena tom prilikom kulminirala je Gotovininim naređenjem od 2. avgusta 1995. godine da se neselektivno gađaju gradovi Knin, Obrovac, Benkovac i Gračac.

Replicirajući na argument odbrane da je general Čermak kao zapovednik Zbornog mesta Knin imao "neoperativnu" ulogu, tužilac Margets/Margetts je rekao da on i njegove kolege nikada nisu ni tvrdili da je on komandovao vojnim operacijama, već da je nakon "Oluje" imao nadležnosti nad jedinicama vojske, kao i vojne i civilne policije. Dokazi, po tužiocu, ukazuju na Čermakovu vezu sa Glavnim stožerom HV, kao i na komandnu ulogu nad vojnom policijom, što je u svom iskazu potvrdio zapovednik združene vojno-policijske kninske satnije Boško Đolić. O Čermakovoj vezi sa civilnom policijom bilo je reči na sednici zatvorenoj za javnost.

Tužilac se nije složio ni sa navodima Markačevog branioca Tomislava Kuzmanovića koji je tvrdio da je njegov klijent preduzimao mere da kazni počinioce zločina iz redova specijalne policije kojom je komandovao. Tužiteljica Mahindaratne tvrdi da je Markač u predmetnom periodu samo u jednoj situaciji disciplinski kaznio policajca i to zbog učešća u organizaciji mreže prostitucije. U drugim situacijama, kada je bio informisan da su njemu podređeni policajci počinili zločine nad Srbima, Markač jednostavno nije reagovao, već je, tvrdi tužilac, jedinice koje su učestvovale u zločinima slao na nove "radne zadatke".

Pretresno veće će odluku po zahtevu odbrane za oslobađanje trojice generala po svim tačkama optužnice doneti naknadno. Ukoliko sudije ne prihvate zahteve branilaca, uslediće dokazni postupci tri odbrane. Prvi će, prema ranije utvrđenom rasporedu, 28. maja ove godine nastupiti branioci bivšeg zapovednika Zbornog područja Split, Ante Gotovine.

Dijeljenje sadržaja