Svedokinja veća čije se ime greškom našlo na spisku žrtava "žive lomače" u Pionirskoj ulici, na suđenju za zločine u Višegradu ispričala da joj je Milan Lukić, nekoliko nedelja pre spaljivanja oko 70 žena, dece i staraca, rekao da od Kurspahića "neće ostati ni uvo"


Na suđenju Milanu i Sredoju Lukiću, optuženim za zločine nad Muslimanima u Višegradu, iskaz je dala svedokinja zaštićenog lika i glasa pod pseudonimom CW-1. Ona svedoči na poziv Pretresnog veća, nakon što je utvrđeno da se njeno ime našlo na spisku žrtava spaljenih 14. juna 1992. godine u kući u Pionirskoj ulici. Najveći deo njenog iskaza odvijao se na sednici zatvorenoj za javnost.

CW-1 je rekla da je sa ćerkama napustila Višegrad krajem maja 1992. godine, a nedelju dana pre toga je prešla u grad iz sela Koritnik u kom je prethodno živela.

Branilac Milana Lukića je svedokinji pročitao tužiočev spisak žrtava iz Pionirske ulice sa sedamdeset imena, a ona je potvrdila da poznaje skoro sve, kao i da je većina njih "ostala u Koritniku" nakon što se ona sa porodicom prebacila u Višegrad. Takođe je objasnila da se deo porodice Kurspahić, čija su imena najbrojnija među žrtvama "žive lomače", ranije preselio iz Koritnika u Pionirsku ulicu u Višegradu.

Odgovarajući na pitanja tužioca Dermota Gruma/Dermot Groome svedokinja je potvrdila da je nakon rata više puta posetila Višegrad i istakla da "nikada nije srela nikog" sa spiska žrtava. Opisala je i svoj susret sa Milanom Lukićem krajem maja 1992. godine dok je ispred policijske stanice čekala potvrdu neophodnu za napuštanje grada. Lukić joj je tada rekao da "ima naređenje" da od Kurspahića ne sme ostati "ni uvo". "Pomislila sam", rekla je svedokinja, da je za Kurspahiće "došlo vreme, ono najgore, da ih više ne bude".

Na zahtev tužioca svedokinja je u sudnici identifikovala Milana Lukića koga, kako je objasnila, poznaje iz škole.

Suđenje za zločine u Višegradu biće nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja