Svedok odbrane Milana Lukića potvrdio alibi optuženog za 14. juni 1992. godine, negirao da je u Višegradu tokom rata bilo paljenja kuća i osporavao verodostojnost tužiočevog spiska žrtava koje su tog 14. juna, prema dokazima optužbe, žive spaljene u jednoj kući u Pionirskoj ulici


Rođak Milana Lukića je svedočeći u njegovu odbranu osporavao verodostojnost spiska sa imenima 70 žena, dece i staraca koji su, prema tužilaštvu, 14. juna 1992. godine živi spaljeni u jednoj kući u Pionirskoj ulici u Višegradu. On je takođe potvrdio alibi Milana Lukića, tvrdeći da je tog 14. juna optuženi bio u brdima iznad Višegrada.

Svedok je u glavnom ispitivanju rekao da je 13. juna sreo roditelje Milana Lukića koji su bili "zabrinuti za život svog sina", jer su čuli da su neki vojnici poginuli u brdima iznad grada gde se, navodno, nalazio i optuženi. Odbrana inače dokazuje da je Milan Lukić bio "u blokadi" iznad grada sve do 15. juna. Tužilac je ranije izvodio dokaze da su Milan i Sredoje Lukić, sa nekolicinom saučesnika, 14. juna zatvorili u jednu kuću i žive zapalili oko 70 Muslimana, najvećim delom izbeglice iz Koritnika.

Svedočeći bez zaštite lika ali sa pseudonimom MLD-24, svedok je tvrdio da je 14. juna 1992. godine u svom selu sreo grupu iz Koritnika koja se kretala ka Višegradu, i da ih je – na njihovu molbu – ispratio jedan deo puta. Prema njegovoj proceni, u grupi je bilo "ne više od 30 ljudi". Branilac Milana Lukića je pročitao tužiočev spisak žrtava iz Pionirske ulice sa sedamdesetak imena, a svedok je za polovinu pročitanih imena tvrdio da "sigurno nisu bili u grupi" koju je sreo na putu ka Višegradu. Za neka od pročitanih imena, kako je rekao, "nije nikada čuo", ali je takođe "siguran da nisu bili u grupi".

U unakrsnom ispitivanju svedok je potvrdio da poznaje većinu ljudi za koje tužilac tvrdi da su bili pripadnici paravojne grupe Milana Lukića i učestvovali u proterivanju Muslimana. Tvrdio je, međutim, da većina tih ljudi "uopšte nisu bili u Višegradu" tokom rata dok je za jednog rekao da "ne može" da kaže da li je bio deo paravojne formacije jer ga "nije viđao sa Milanom".

Tužiteljica je svedoka suočila sa tvrdnjama da je njegov iskaz "izmišljen" s ciljem da pomogne rođaku, zatim da je i sam učestvovao u proterivanju Muslimana iz Koritnika, kao i da je znao za opasnost u kojoj su se našle izbeglice po dolasku u Višegrad. Svedok je to negirao tvrdeći da je za višegradske žive lomače čuo tek "nedavno na televiziji", ali da je siguran da tokom rata u gradu "uopšte nije bilo paljenja kuća".

Suđenje Milanu i Sredoju Lukiću, optuženim za zločine u Višegradu tokom 1992. godine, je danas nastavljeno iskazom novog svedoka odbrane na sednici zatvorenoj za javnost.

Dijeljenje sadržaja