Drugi dan svedočenja generala Blaškića pred haškim Tribunalom

Da je general Blaškić govorio istinu kada je juče, prvog dana svog svedočenja pred haškim Tribunalom, rekao da se za taj trenutak pripremao više od tri godine - od novembra 1995. kada je protiv njega podignuta optužnica - videlo se po tome kako je danas, ne gledajući u beleške, precizno naveo datume i mesta više desetina incidenata koji su se u području Lašvanske doline dogodili između maja i avgusta 1992.

Počelo je po selima, najpre pojedinačnim incidentima motivisanim ekonomskim ili socijalnim razlozima, ne retko između pripadnika istih nacionalnih grupa, zatim se to izrodilo u grupne sukobe koji su pojačavali strah i nepoverenje između etničkih grupa, da bi se na kraju prešlo u otvoreni međunacionalni konflikt. Odbrana je insistirala na navođenju svih tih, često banalnih i bizarnih, incidenata, da bi prikazala "genezu sukoba", odnosno događaje koji su prethodili konfliktu u selu Duhra početkom avgusta 1992. što je hronološki prvi od zločina navedenih u optužnici protiv generala Blaškića. Tada su, naime, snage HVO vatrom iz protivavionskog topa oštetile minaret lokalne džamije, što se u optužnici opisuje kao "razaranje verskih i obrazovnih objekata", ali se - zbog opširnosti i detaljnosti Blaškićevog tri godine pripremanog svedočenja - do podnevne pauze nije stiglo do tog događaja.

U jučerašnjem svedočenju Blaškić je rekao da se u Bosnu - iz Beča gde je otišao po napuštanju JNA, avgusta 1991. - vratio na "najviše dva meseca", da bi pomogao u organizovanju odbrane svog rodnog Kiseljaka. Po isteku ta dva meseca je, međutim, shvatio da nije učinio ono što je naumio, a savest mu - kako je danas rekao - "nije dopuštala da napusti brod koji je već počeo da tone." Krajem juna 1992. pozvan je na sastanak u Grude, gde je upoznao tadašnjeg predsednika tzv. Hrvatske Zajednice Herceg-Bosna, Matu Bobana i načelnika glavnog štaba HVO, generala Milivoja Petkovića. Pošto im je raportirao o vojnoj situaciji u Kiseljaku i okolini, oni su ga imenovali za komandanta Operativne zone Središnja Bosna. Čin je, rekao je Blaškić, dobio pod "čudnim okolnostima." Najpre su ga, naime, od kapetana I klase unapredili u bojnika, tj. majora, da bi zatim - pošto su na mapi videli kako je velika zona njegove odgovornosti - rekli: "Bićeš, ipak, pukovnik." Komanda Operativne zone koju je Blaškić preuzeo 30. juna 1992. je, pored njega, imala još zamenika komandanta, pomoćnika za informisanje i dva sekretarice. A od vojne dokumentacije novi komandant je od svog prethodnika, legionara čije je ratničko ime bilo "Zulu", dobio svesku na čijim je koricama pisalo "Ratni dnevnik." I to je, tvrdi, bilo sve: "Od zapovjedne moći, imao sam papir da sam zapovednik" - rekao je Blaškić.

Suđenje se nastavlja.

Dijeljenje sadržaja