Završen prvi krug rasprave o jugoslovenskom zahtevu Međunarodnom sudu u Hagu

Svih 10 zemalja-članica NATO kategorički je odbacilo jugoslovenske optužbe za "nezakonitu upotrebu sile", pozivajući Međunarodni sud da odbije zahtev Beograda za donošenje "privremene zaštitne mere", kojom bi se naložilo momentalno obustavljanje vazdušnih udara.

Po mišljenju pravnih zastupnika deset zapadnih zemalja protiv kojih su vlasti u Beogradu pokrenule proceduru pred Međunarodnim sudom u Hagu, Jugoslavija nije ispunila ni jedan od tri uslova za izdavanje "privremene zaštitne mere".

Kao prvo, zemlje-članice NATO negiraju pravo Jugoslavije da takav zahtev zasniva na članu 36 Statuta Međunarodnom suda. U tom se članu, naime, izričito navodi da zahtev za donošenje zaštitnih mera mogu da postave "države koje su strane-potpisnice Statuta"> A SR Jugoslavija, tvrde zastupnici druge strane, to nije, budući da nije ni član UN, jer nikada nije podnela zahtev za prijem u članstvo, na šta je obavezuje rezolucija Generalne skupštine iz septembra 1992.

Još je neprihvatljiviji, po mišljenju zemalja-članica NATO, drugi pravni osnov na kojem Jugoslavija zasniva svoj zahtev: član 9 Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida. Pozivanje na tu Konvenciju i optužbe da NATO deluje sa namerom da dovede do "potpunog fizičkog uništenja" jugoslovenske države, ili "nacije", predstavnici druge strane su kvalifikovali kao "nepoštovanje i zloupotrebu" Međunarodnog suda i pokušaj njegovog korišćenja kao "političkog foruma." Ocenjujući "nečuvenim" i "apsurdnim" jugoslovenske optužbe za genocid, predstavnik Italije je istakao kako je NATO "bio prinuđen da deluje da bi sprečio jedan genocid, a ne da bi izvršio drugi." Istu optužbu je američki predstavnik nazvao "hipokrizijom i cinizmom orvelovskih dimenzija".

Budući da su SAD, pristupajući Konvenciji o genocidu, stavile rezervu upravo na član 9, njegova primena u ovom slučaju je moguća samo uz američku saglasnost. Predstavnik vlade u Vašingtonu je, međutim, danas nedvosmisleno stavio do znanja da SAD nikada neće dati takvu saglasnost.

Konačno, pravni zastupnici zemalja NATO negiraju da je Jugoslavija pružila uverljive dokaza o riziku "teške i nepopravljive štete" koja bi nastupila u slučaju da Sud ne prihvati njen zahtev za "privremenom zaštitnom merom." Naprotiv, više zemalja je tokom današnje rasprave uveravalo Sud da bi prihvatanje jugoslovenskog zahteva i izdavanje naloga za obustavljanje vazdušnih udara dovelo do "teške i nepopravljive štete" po albanski narod na Kosovu, a jugoslovenske snage bezbednosti bi dobile "odrešene ruke" da završe posao koji su započele, tj. privedu kraju etničko čišćenje Kosova.

Jugoslavija, istaklo je nekoliko predstavnika zapadnih zemalja, nije došla pred Međunarodni sud "čistih ruku". Pošto je, prema rečima američkog predstavnika, "na Kosovu počinila zločine koji su akciju NATO učinili neizbežnom, Jugoslavija sada traži od Suda zaštitu od posledica svojih zločina". Sličnog je mišljenja bio i britanski predstavnik: "Ne može se", rekao je, "uzeti u zaštitu vlada koja je odgovorna za najteže zločine viđene u Evropi od kada je osnovan Međunarodni sud".

Za sutra je zakazan drugi krug rasprave, u kojem će Jugoslavija, najpre, imati jedan sat da odgovori na argumente druge strane, nakon čega će 10 zemalja-članica NATO imati svaka po 15 minuta da odgovore na jugoslovenski odgovor.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja