Odluka Međunarodnog suda u slučaju "Jugoslavija protiv NATO"


Međunarodni sud u Hagu, najviši pravni organ UN, odbacio je danas zahtev jugoslovenske vlade za izricanje "privremene zaštitne mere" kojom bi se zemljama-članicama NATO naložilo da momentalno obustave upotrebu sile, to jest prekinu vazdušne udare, kao i da se uzdrže od daljih pretnji silom SR Jugoslaviji.

U dva od ukupno deset zasebno razmatranih slučajeva – Jugoslavija protiv SAD i Španije - sud je zaključio da očigledno nije nadležan da o njima raspravlja i odlučuje, te ih je skinuo sa liste predmeta kojima se bavi. Haški sud, naime, nema automatsku nadležnost da presuđuje u sporovima između država, već je za to neophodna njihova saglasnost. A Sjedinjene Države i Španija su - pozivajući se na prethodne, pre desetak godina stavljene rezerve - izričito uskratile takvu saglasnost, te se njihovi slučajevi smatraju okončanim.

U preostalih osam slučajeva (Jugoslavija protiv Belgije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Portugalije i Velike Britanije), sudije su zaključili da "na prvi pogled" nemaju nadležnost za izricanje tražene privremene mere. Odbacujući jugoslovenski zahtev sudije su, međutim, zadržale pravo da naknadno ("na drugi pogled") detaljnije razmotre pitanje nadležnosti. Strane u sporu su pozvane da, ukoliko to žele, podnesu dodatnu argumentaciju u prilog, ili protiv, postojanja nadležnosti u ovom slučaju. Od definitivne odluke o tom pitanju zavisi da li će se Međunarodni sud upuštati u raspravu o suštini spora koji je pokrenula Jugoslaviji, to jest o zakonitosti upotrebe sile u odnosima među državama.

Zahtev za "privremenom zaštitnom merom" su jugoslovenske vlasti podnele 29. aprila ove godine, optužujući navedene zemlje-članice NATO za nezakonitu upotrebu sile i genocid, to jest za "svesno nametanje uslova života koji mogu dovesti do fizičkog uništavanja" jugoslovenske države i nacije. Na raspravi koja je o ovom zahtevu vođena od 10. do 12. maja, pravni zastupnici zemalja-članica NATO su takve optužbe ocenili "hipokrizijom i cinizmom orvelovskih dimenzija", ukazujući kako je NATO "bio prinuđen da deluje da bi sprečio jedan genocid, a ne da bi izvršio drugi".

Suštinska karakteristika genocida, ističe se u odluci Međunarodnog suda, jeste "namera da se uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa". Ukazujući da se svaka pretnja silom ili upotreba sile ne može smatrati genocidom, sudije Međunarodnog suda primećuju kako im, u ovoj fazi postupka, ne izgleda da bombardovanja na koja se u svojoj prijavi poziva Jugoslavija "zaista uključuju element namere da se uništi grupa kao takva".

Odbacivanje zahteva za privremenom merom, međutim, ne znači da je Međunarodni sud potvrdio zakonitost vazdušnih udara protiv Jugoslavije. Naprotiv, sud je - prema rečima predsedavajućeg sudije Kristofera Viramantrija (Christopher Weeramantry) iz Šri Lanke - "duboko zabrinut zbog upotrebe sile u Jugoslaviji", što "u sadašnjim okolnostima pokreće vrlo ozbiljna pitanja međunarodnog prava". Sud je, takođe, "duboko zabrinut i zbog ljudske tragedije, žrtava i ogromnih patnji na Kosovu, koji su u pozadini ovog slučaja, kao i zbog produženih patnji i ljudskih žrtava u svim delovima Jugoslavije".

Konačno, Međunarodni sud je obe strane - Jugoslaviju i NATO - podsetio da su, nezavisno od prihvatanja ili neprihvatanja njegove nadležnosti, odgovorne za eventualna kršenja međunarodnog prava, uključujući i humanitarno, tj. ratno pravo, zatim da su obavezne da sporove rešavaju mirnim putem, kao i da se uzdržavaju od akcija koje bi mogle pogoršati ili proširiti sadašnji sukob.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja