Slučaj "Jugoslavija protiv NATO" pred Međunarodnim sudom u Hagu

Optužujući 10 zemalja-članica NATO za nezakonitu upotrebu sile, zločin protiv mira i genocid, Jugoslavija traži od Međunarodnog suda u Hagu da tim zemljama naloži da odmah obustave vazdušne udara i uzdrže se od daljih pretnji silom.

Takve optužbe i taj zahtev na prepodnevnoj raspravi obrazlagalo je pet pravnih zastupnika jugoslovenske vlade, od kojih su trojica - zanimljivo je istaći - pravni eksperti iz zapadnih zemalja - Britanije, Holandije i Belgije - protiv kojih je Jugoslavija pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom. Ostale "tužene" zemlje su, podsetimo: SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Kanada, Španija i Portugalija.

Glavni zastupnik vlade u Beogradu, Rodoljub Etinski, obrazložio je zahtev da se donese "privremena mera", tj. zabrane vazdušni udari, namerom NATO da dovede do "potpunog uništenja jugoslovenske nacije", te je pozvao Sud da ga zaustavi pre nego što to ostvari. Tu svoju nameru, rekao je Etinski, NATO ostvaruje tako što toj naciji "nameće uslove života koji su sračunati na njeno fizičko uništenje." Sudu su prezentirani zvanični podaci Beograda o broju civilnih žrtava vazdušnih udara i razmerama razaranja civilnih, privrednih i objekata infrastrukture. Uz to, NATO je optužen i da je, napadima na rezidencije šefa država, pokušao da fizički eliminiše jugoslovenskog predsednika Miloševića.

Nakon prezentacije argumenata jugoslovenske strane, u popodnevnom nastavku rasprave reč su dobili pravni zastupnici "tuženih" zemalja-članica NATO. Do trenutka kada šaljemo ovaj izveštaj , sudu su se obratili predstavnici Belgije, Kanade i Francuske. Zajedničko u njihovoj argumentaciji je, prvo, odricanje prava SR Jugoslaviji da se Međunarodnom sudu obraća sa zahtevom za donošenje "privremene mere"... budući da nije članica UN. Svi oni su, naime, podsetili na rezolucije Generalne skupštine UN iz 1992. u kojima se ukazuje da SRJ ne može automatski da "nasledi" mesto SFRJ u UN, već mora da, kao i sve ostale države bivše federacije, postavi takav zahtev, što vlada u Beogradu nije do sada učinila. Te stoga nije ni među "stranama potpisnicama" Statuta Međunarodnog suda.

Drugi zajednički stav u dosadašnjim izlaganjima zastupnika zemalja NATO je "apsolutna neprihvatljivost" jugoslovenskih optužbi za genocid. Te optužbe su kvalifikovane kao "gorka ironija", "cinizam" i "odsustvo osećanja za realnost", a njihovo iznošenje, kako je rečeno, pokazuje da "Jugoslavija koristi Međunarodni sud kao politički forum, a ne kao najvišu pravnu instancu UN."

Konačno, zajednički je i stav zemalja NATO da bi prihvatanje "privremene mere" koju traži Jugoslavija - tj. izdavanje naloga za obustavu vazdušnih udara - bilo "neprikladno" i "kontraproduktivno", jer bi vojnoj mašini Beograda dalo "odrešene ruke" da nastavi svoju akciju etničkog čišćenja Kosova. Koren sadašnje krize, istakli su pravni zastupnici Belgije, Kanade i Francuske, je u ponašanju jugoslovenskih vlasti, njihovom drastičnom kršenju međunarodnog humanitarnog prava i njihovom upornom ignorisanju rezolucija Saveta bezbednosti i stavova i zahteva međunarodne zajednice.

Rasprava se nastavlja sutra, argumentima ostalih 7 "tuženih" zemalja-članica NATO.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja