U zaključku svedočenja na suđenju Gotovini, Čermaku i Markaču, penzionisani general Mate Laušić rekao da je uvek govorio istinu, bez obzira da li iskaz daje u ulozi svedoka, osumnjičenog "ili možda kasnije u nekim vremenima i optuženog". Zašto su ministra odbrane Šuška zvali čovekom "kratkih reči i žestokih grimasa"?


Nakon punih sedam sudskih dana okončano je svedočenje bivšeg načelnika Uprave vojne policije HV Mate Laušića na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, koji se terete za zločine nad Srbima za vreme i nakon operacije "Oluja" u avgustu 1995. godine. Penzionisani general Laušić u iskazu, kao i u izjavi istražiteljima tužilaštva iz 2004. godine, nije štedeo optužene, pre svega generala Gotovinu, kome je pripisivao odgovornost za rad vojne policije u Krajini nakon "Oluje" i (ne)sprovođenje disciplinskih mera prema počiniocima ratnih zločina iz redova Hrvatske vojske.

Poslednjeg dana unakrsnog ispitivanja, svedok je bio daleko "nežniji" prema nekadašnjim nadređenima – predsedniku Tuđmanu, čiji je bio šef obezbeđenja, i ministru odbrane Šušku, u čijoj je nadležnosti bila Uprava vojne policije. Tuđman i Šušak se, inače, u optužnici protiv trojice generala pominju kao učesnici udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem "trajnog uklanjanja srpskog stanovništva iz Krajine", a moglo bi se zaključiti da je među njima i sam Laušić, budući da se na popisu učesnika pominju "časnici i pripadnici vojne policije HV", među kojima je on bio na najvišem položaju.

Kada ga je Markačev branilac Goran Mikuličić pitao da li je ikada dobio formalno ili neformalno naređenje da se počine kaznena dela protiv Srba u Krajini, penzionisani general je rekao da od Tuđmana i Šuška nikad nije dobio zapoved koja bi bila "u suprotnosti sa njegovim poimanjem etičnosti i profesionalizma". Naprotiv, tvrdi da su zahtevali kažnjavanje počinilaca zločina.

Svedok je posebno hvalio Šuškovo držanje u situacijama kada je obaveštavan zločinima nad Srbima, rekavši da je tražio "energično postupanje vojne policije" i kažnjavanje počinilaca iz redova HV. "Bio je čovek kratkih reči i žestokih grimasa koje nisu ostavljale dilemu šta vam želi reći", kaže Laušić. Suprotno tvrdnjama bivših međunarodnih posmatrača koji su, svedočeći na poziv optužbe, držanje vojne policije nakon "Oluje" opisivali na razne načine, ali najmanje kao "energično", Laušić tvrdi da je Šuškovo naređenje poštovano a da je rezultat vidljiv iz statistike koju je sam predočio u dokumentu od 16. septembra 1995. godine do kada je navodno obrađeno 321 krivično delo i procesuirano 353 počinitelja, od kojih je 79 pripadnika vojske.

Pred sam kraj zasedanja, Laušić je odgovorio na pitanje koje mu nije postavio niko u sudnici, ali jesu, tvrdi, mnogi prijatelji i poznanici: "Kako će se završiti njegov slučaj pred Tribunalom koji traje od 2004. godine"? Kaže da je svoj stručni i intelektualni napor uložio da Šuškovo naređenje o energičnom sprečavanju zločina i kažnjavanju počinilaca prenese na podređene. Pitanje je, kaže, koliko se u tome uspelo, ali naglašava da mu "niko ne može poreći" da je uvek govorio istinu, bez obzira da li iskaz daje u ulozi svedoka, osumnjičenog "ili možda kasnije u nekim vremenima i optuženog". Laušić je, podsetimo, prvi razgovor sa istražiteljima tužilaštva obavio u maju 2004. godine u svojstvu osumnjičenog, drugi u avgustu iste godine u statusu svedoka, a naknadno mu je rečeno da bi njegov slučaj mogao biti predmet istrage hrvatskog pravosuđa.

Dijeljenje sadržaja