Svedočenje Mustafe Ramića, poslednjeg predratnog predsednika opštine Brčko, na suđenju Goranu Jelisiću

"Ako je neko hteo da stvori državu koja će objediniti delove istočne i zapadne Bosne, morao je da prođe kroz Brčko i da ga kontroliše. A da bi to postigao, morao je da eliminiše većinsko bošnjačko stanovništvo".

Tako je Mustafa Ramić, poslednji predratni predsednik opštine Brčko, sudijama Haškog tribunala objasnio zašto se, u maju 1992, dogodilo to što se dogodilo. A dogodilo se da je grad napadnut i osvojen od strane JNA i srpskih paravojnih formacija, da je u tom procesu ubijeno oko 2.000 ljudi, kao i da je iz grada proterano više od 90 odsto njegovog bošnjačkog i hrvatskog stanovništva. Nije tajna, rekao je Ramić odgovarajući na sudijska pitanja, da je SDS htela da broj ne-srpskog stanovništva Brčkog svede ispod 10 procenata.

U najvećem delu svog dvodnevnog svedočenja na suđenju Goranu Jelisiću, optuženom za genocid u Brčkom, Mustafa Ramić je komentarisao nekoliko spiskova brčanskih žrtava, na čemu su insistirali kako optužba, tako i odbrana. Najpre je, vođen pitanjima tužioca, prezentirao listu koju je sam sastavio, sa imenima 39 uglednih građana Brčkog - funkcionera lokalne SDA - koji su ubijeni prvog dana rata. Zatim je prošao kroz šest stranica tužiočevog spiska sa ukupno 100 imena ubijenih, zadržavajući se na onima koja je poznavao. A kao predsednik Opštine, poznavao je mnoge. Na spisku je bilo i mladih i starih (od 20 do 80 godina), i uglednih građana i tzv. običnih ljudi, a jedino što im je zajedničko, rekao je Ramić, je to što su bili Bošnjaci i članovi, ili makar simpatizeri, SDA. Usledila je, potom, Ramićeva lista 12 lokalnih odbora SDA, sa posebno obeleženim imenima ubijenih. Odbori su imali po pet članova, od kojih su - u svakom od 12 - ubijena dva ili tri. Konačno, Ramić je na tužiočevoj listi obeležio desetak imena za koje su mu svedoci rekli da ih je ubio lično optuženi Jelisić.

Iste liste je Ramić, zatim, tumačio i za potrebe odbrane, koju je interesovalo ko su bili ti ljudi, kako zna da su mrtvi, ko mu je to rekao, zna li ko ih je ubio. Idući od imena do imena, Ramić je najčešće odgovarao kako je za ta ubistva saznao ili od preživelih očevidaca ili od ljudi koji su bili prisiljeni da uklanjaju leševe. U više navrata je, kao počinioce, naveo grupu koju je predvodio izvesni Kosta Kostić, a koji je, po njemu, bio podređen Jelisiću i izvršavao njegova naređenja. Za jednog sa liste ubijenih Jelisićeva odbrana tvrdi da je živ, te da će u nastavku suđenja izvesti svedoka koji će potvrditi da ga je video.

Jelisićev engleski branilac Majkl Grivs/Michael Greaves je na kraju unakrsnog ispitivanja pokušao da diskredituje svedoka pitajući ga da li zna da je protiv njega, u Republici Srpskoj, "pokrenut krivični postupak zbog ratnih zločina u Brčkom". Ramić je odgovorio da je iz nekih srpskih novina, pred kraj rata, saznao za te "apsurdne optužbe." Zatim je, na pitanja tužioca Džefrija Najsa/Goeffrey Nice, objasnio da su te optužbe lansirane - na samo protiv njega već protiv tridesetak osoba u Ratnom predsedništvu i političkim i vojnim strukturama Slobodnog Brčka - nakon što se saznalo da su pokrenuli istragu o zločinima koje su u maju 1992. u Brčkom izvršile srpske snage. Te optužbe nikada nisu precizirane, nikada nije video nikakvu optužnicu, niti su ikada - tvrdi Ramić - preduzeti bilo kakvi koraci da se on i ostali navodno optuženi izvedu pred sud.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja