Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, govori za SENSE o hapšenju "vodećih begunaca" od međunarodne pravde; isključenosti bilo kakve "nagodbe" kojom bi se Miloševiću garantovao imunitet u zamenu za mirnu predaju vlasti; toku kosovske i ostalih istraga; kao i o tvrdnjama da je, pod američkim pritiskom, "ustuknula" od namere da istraži eventualne "zločine NATO", izvršene tokom vazdušne kampanje protiv Srbije


Kao državni tužilac Švajcarske Karla/Carla del Ponte je, kako ističe, "stekla određena iskustva u motivisanju svoje, tj. nacionalne, policije", koja sada pokušava da primeni na novom poslu glavnog tužioca Haškog tribunala. Naime, u razgovorima koje je proteklih dana vodila u Briselu i Parizu, Del Ponte je, kaže, "koristila istu motivaciju" kako bi NATO i francuske vlasti "ubedila da je došlo vreme da budu aktivniji u otkrivanju i hapšenju vodećih begunaca od međunarodne pravde."

Potvrda da je u tome bila uspešna stigla je upravo u toku intervjua Karle del Ponte agenciji SENSE. Na samom početku razgovora, naime, glavni tužilac je obaveštena o hapšenju Mitra Vasiljevića, optuženog za teške zločine u Višegradu. Bilo je to treće hapšenje u poslednjih pet sedmica i, što je posebno značajno, drugo u istočnoj Bosni, tj. francusko-nemačkom sektoru SFOR koji je proteklih godina uživao reputaciju "bezbedne zone" za optužene za ratne zločine. Glavni tužilac, jasno, nije krila zadovoljstvo upravo pristiglom vešću koja, kako je istakla, potvrđuje njen u Briselu i Parizu stečeni utisak da "postoji politička volja da se to, napokon, pokuša", te da se vodeći begunci - na čelu sa Radovanom Karadžićem - "uskoro privedu međunarodnoj pravdi."

Ta "politička volja", međutim, ne pomaže kod onih optuženih koji su van domašaja SFOR ili KFOR. U svom prvom obraćanju Savetu bezbednosti, novembra prošle godine, Del Ponte je - ukazujući da je Srbija postala "utočište optuženih za ratne zločine" - pozvala na traganje za "kreativnim načinima" koji bi omogućili da se oni privedu u Hag. Pozivajući se na "hrvatsko iskustvo koje pokazuje da se politička situacija može promeniti", Del Ponte u intervjuu za SENSE izražava uverenje da će i optuženi predsednik Milošević "jednog dana ostati bez vlasti", te da će njeno tužilaštvo "biti spremno da u tom trenutku deluje."

Glavni tužilac odbacuje sve spekulacije da bi se jugoslovenskom predsedniku mogao ponuditi neki "izlaz" - amnestija ili imunitet – u zamenu za mirno napuštanje vlasti. "Ne, apsolutno ne, jer bi svaka takva nagodba predstavljala negaciju našeg mandata" - kategorična je Del Ponte i ukazuje da bi, nakon što je optužnica podignuta, jedino ona mogla od sudija tražiti njeno povlačenje. Na pitanje da li to namerava, odgovara protiv-pitanjem: "Mora da se šalite?" i dodaje kako će do kraja ove godine završiti istragu protiv Miloševića i ostalih lidera i odlučiti da li da originalnu optužnicu dopuni novim tačkama, recimo za genocid. Materijalni dokazi do kojih je tužilaštvo došlo u dosadašnjoj kosovskoj istrazi su, tvrdi Del Ponte, "obilato potvrdili navode iz optužnice" protiv Miloševića i ostalih srpskih lidera, podignute pre nego što su istražitelji imali pristupa mestu zločina.

Što se, pak, istrage o mogućoj odgovornosti lidera Oslobodilačke vojske Kosova za zločine nad nealbanskim stanovništvom tiče, Del Ponte priznaje da "ima izvesnih teškoća." Ukazuje, naime, kako njeni istražitelji nemaju pristupa žrtvama i svedocima tih zločina, koji su većinom u Srbiji, te kako sada traga za načinima da te žrtve i svedoke intervjuiše ili na Kosovu ili u Republici Srpskoj, ali nema saglasnost srpskih vlasti. Takvo ponašanje je, po njoj, izuzetak od pravila da vlasti sarađuju u istragama o zločinima čije su žrtve pripadnici njihove etničke grupe. Odbijajući saradnju, srpske vlasti onemogućavaju, ili barem otežavaju, izvođenje pred međunarodnu pravdu onih koji bi mogli da budu odgovorni za zločine protiv Srba.

Pored 19 tekućih, haško tužilaštvo će ove godine pokrenuti još 17 novih istraga, ne samo o kosovskim već i o zločinima koji su počinjeni tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni. Osnovni deo posla je, objašnjava Del Ponte, već obavljen: pribavljeni su dokazi o zločinima i utvrđen je identitet potencijalnih krivaca, protiv kojih će se sada pokrenuti istrage. Sve u svemu, na listi tužilaštva je oko 150 osumnjičenih, uglavnom na "visokim pozicijama odgovornosti." Del Ponte neće odstupati od prakse neobjavljivanja optužnica koju je uvela njena prethodnica Luiz Arbur/Louise Arbour, te najavljuje da će od sudija tražiti da "sve nove optužnice budu pod pečatom Tribunala." A otkrivanje imena optuženih vlastima zainteresovanih zemalja i entiteta će, kaže Del Ponte, zavisiti isključivo od mere u kojoj su te vlasti spremne da sarađuju u njihovom hapšenju.

Mirko Klarin

Dijeljenje sadržaja