Svedočenje zaštićenog svedoka "A.I." na procesu petorici optuženih za zločine u prijedorskim logorima

Zatočenici Omarske veoma su brzo naučili osnovna logorska pravila preživljavanja: ne upadati u oči, sedeti što dalje od vrata i što bliže zidu te, najvažnije od svega, što ređe izlaziti na ručak ili u WC... po cenu izgladnjivanja ili življenja u sopstvenom izmetu i smradu."Rađe bi se, da prostite, upišali... nego da izlazimo i izlažemo se batinama" - rekao je pred sudom zaštićeni svedok "A.I.".

Pravila preživljavanja su, takođe, nalagala da se ne gleda u stražare koji su prozivali pojedine zatočenike i izvodili ih na ispitivanja i prebijanja, jer je one čiji bi se pogledi ukrstili sa stražarevim mogla zadesiti ista sudbina. Još je opasnije bilo gledati stražare, ili "posetioce" logora, dok su tukli: zatočenicima je, u takvim prilikama, naređeno da legnu s licem ka zemlji, a oni koji bi se usudili da gledaju, tj. vire, izlagali su se riziku da i sami budu prebijeni. "Od straha nisam smeo da gledam" - odgovorio je, više puta, svedok "A.I." na pitanja da opiše učesnike u nekim od incidenata koji su se dešavali u njegovoj blizini. Konačno, da bi se zatočeništvo preživelo - nije se smelo nikome žaliti. Na pitanje tužioca zašto se nije požalio na zlostavljanja kojima je bio izložen, najviše od strane izvesnog Draženka Predojevića, svedok "A.I." je odgovorio: "Od straha se nisam smeo požaliti nikome, jer sam mislio da će biti još gore".

Uprkos stalnom strahu, "A.I" je tokom zatočeništva u Omarskoj video više incidenata u kojima su učestvovali neki od petorice optuženih. Pred sudom je svedočio da je optuženog Milojicu Kosa, zvanog "Krle", video kako ubija jednog zatočenika koji je "otišao živčano" i počeo da hoda iako mu je bilo naređeno da sedi. Svedočio je, takođe, o tome kako je optuženi Zoran Žigić prozivao trojicu zatočenika koji su potom odvedeni u zloglasnu Belu kuću gde su žestoko pretučeni... Toj prozivci je, tvrdi svedok, prisustvovao i prvooptuženi Miroslav Kvočka, zamenik komandanta logora, koji se – pošto su zatočenici odvedeni - "okrenuo i otišao na drugu stranu", ali ne toliko daleko da ne bi mogao da čuje krike i jauke koji su u naredna tri sata dopirali iz Bele kuće. U nekoliko je navrata, takođe, video i leševe ubijenih zatočenika, kao i narandžasti kamion kojim su oni odvoženi iz logora.

Šezdeset i šest dana Omarske - tokom kojih je ostao bez dvadesetak kilograma telesne težine i bez zuba koje mu je izbio već pomenuti Predojević - svedok "A.I" preživeo je brinući se da bi mu moglo biti još gore. U tom strahu, naučio je i pesmu "Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala...", čije je pevanje, kako je svedočio, bio uslov da stražari daju vodu zatočenicima u hangaru. Toliko je često morao da je peva da mu je "ušla u uši" tako da i sada uhvati sebe kako je, nesvesno, pevuši. Pred sudom, ipak, nije morao da peva, ali je na traženje tužioca odrecitovao sudijama prvu strofu.

Dijeljenje sadržaja