Svedok optužbe tvrdi da je u aprilu 1992. godine video ubistva troje nesrba iz Bijeljine koja su zabeležena i na fotografijama Rona Haviva, dok Šešelj sugeriše da je svedok sve izmislio i ponudio tužilaštvu uslugu "lažnog svedočenja" da bi mu pomogli pri dobijanju dozvole boravka u stranoj zemlji. Za sutra predviđen iskaz radikalskog insajdera


Bosanski Musliman iz Bijeljine, koji je na suđenju Vojislavu Šešelju svedočio uz mere zaštite lika i sa pseudonimom "VS-1028", tvrdi da je za planiranje sukoba u BiH prvi put čuo sredinom marta 1992. godine u lokalnom kafiću "Srbija", stecištu pripadnika Srpske radikalne stranke. Tvrdi da je bio jedan od retkih nesrba koji su zalazili u tu kafanu i da je čuo razgovor Šešelja sa predsednikom bijeljinskih radikala Mirkom Blagojevićem u kojem je rečeno da sve nelojalne Muslimane treba pobiti, a ostale proterati. Upravo to se, kaže svedok, dogodilo dvadesetak dana kasnije.

Glavninu snaga u napadu na Bijeljinu, rekao je svedok, činili su "šešeljevci" pod Blagojevićevom komandom, a pratila ih je mala grupa "arkanovaca". Dominantnu ulogu "šešeljevaca" u tom napadu je u jednom intervjuu, koji je tužilac danas predočio u sudnici, potvrdio i optuženi Šešelj, rekavši da je Arkan u Bijeljini imao svega 29 ljudi i da njegov uticaj "nije bio toliko veliki", a da su grad zauzeli prevashodno borci pod komandom "vojvode Blagojevića".

Kada je Bijeljina 31. marta 1991. napadnuta, svedok je sa nekolicinom lokalnih Muslimana organizovao barikadu u jednoj gradskoj ulici, ali su se ubrzo svi odatle razbežali pred naletom združenih snaga srpskih dobrovoljaca i JNA. Nedaleko od lokalnog groblja svedok je, tvrdi, video ljude u maskirnim uniformama kako ubijaju bračni par Šabanović i jednog Albanca koji je u njihovoj kući držao buregdžinicu. Taj zločin je, inače, zabeležen na poznatim fotografijama ratnog reportera Rona Haviva, a po opisu koji je svedok danas izneo, za njega su odgovorni "arkanovci".

Šešelj je u unakrsnom ispitivanju optužio svedoka da je sve izmislio i da je 2004. godine ponudio tužilaštvu da "lažno svedoči" kako bi za uzvrat dobio njihovu pomoć pri apliciranju za dozvolu boravka u jednoj stranoj zemlji. On je, naime, sredinom aprila 1992. uspeo da pobegne iz Bijeljine u "treću zemlju" čije ime iz bezbednosnih razloga nije pominjano. Šešelj je predočio pismo šefa istražitelja tužilaštva koji u decembru 2004. godine traži od vlasti te države da svedoka ne deportuju u BiH pre pojavljivanja na jednom ili više haških suđenja. Svedok je odgovorio da je 2007. konačno dobio dozvolu boravka, ali ne zbog zahteva haškog tužilaštva već zato što se oženio.

Za sutra je najavljen iskaz još jednog zaštićenog svedoka, insajdera koji bi, po rečima sudije Antonetija/Antonetti trebalo da svedoči o dešavanjima u SRS od 1991. do 1994. godine, opremanju i slanju dobrovoljaca na front, Šešeljevim odnosima sa drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata i njegovim govorima iz tog perioda.

Dijeljenje sadržaja