U unakrsnom ispitivanju Sulejmana Tihića, predsednika SDA BiH, Vojislav Šešelj rekao da je "ganut" njegovom logoraškom sudbinom, ali je negirao odgovornost "četnika" za zlostavljanje ratnih zarobljenika, tvrdeći da je iza "četnika" stajala uprava bezbednosti JNA na čelu sa njenim šefom, generalom Vasiljevićem


Nakon što je 2001. godine dao iskaz na suđenju četvorici optuženih za etničko čišćenje Bosanskog Šamca i 2003. godine u postupku protiv Slobodana Miloševića, Sulejman Tihić – aktuelni predsednik Stranke demokratske akcije (SAD) Bosne i Hercegovine - je danas započeo svedočenje i na suđenju Vojislavu Šešelju. Mada je, na zahtev Pretresnog veća, tužilaštvo pri sažimanju optužnice izostavilo zločine u Bosanskom Šamcu kojima se prvobitno teretio lider srpskih radikala, optužbi je dozvoljeno da o njima izvodi dokaze u meri u kojoj se odnose na obrazac delovanja i ciljeve i metode udruženog zločinačkog poduhvata.

Tihić je 1992. godine bio predsednik SDA u Bosanskom Šamcu i uhapšen je – zajedno sa ostalim čelnicima lokalnih Muslimana i Hrvata – odmah nakon što su srpske snage uspostavile punu kontrolu nad gradom u noći između 16. i 17. aprila 1992. godine. Zatvoren je najpre u lokalnoj policijskoj stanici i skladištu u dvorištu Teritorijalne odbrane, zatim u kasarne JNA - prvo u Brčkom a onda u Bijeljini - odakle je helikopterom prebačen na vojni aerodrom u Batajnici kraj Beograda, da bi završio u vojnom zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Na svim tim mestima Tihić i ostali zatočenici su teško premlaćivani, zlostavljani i ponižavani, prisiljavani da pevaju "četničke pesme" i ljube sliku "đenerala Draže".

Tokom zatočeništva, Tihić je prisiljen na tri televizijska intervjua – jedan ekipi TV Novi Sad, drugi vojnom komentatoru beogradske "Politike" Miroslavu Lazanskom a treći jednoj zapadnoj TV, koji je zatim preuzela i RTV Srbije. Intervjue je uvek davao u prisustvu "vlasti" – policajaca ili oficira bezbednosti JNA – i uz upozorenja "da pazi šta govori", čega se on i pridržavao, izjavljujući da se sa njim i ostalim zatvorenicima "dobro postupa" i da imaju sve što im je potrebno.

Tihić se saglasio sa sugestijom predsedavajućeg sudije da su srpske snage delovale po sledećem obrascu: prvo bi tajne službe uz pomoć svojih agenata provocirali incidente, onda bi JNA "uspostavila red" i nakon toga se povukla, a paravojne snage bi ostale i činile zločine. Potvrdio je, takođe, da su JNA, policija i paravojne formacije međusobno sarađivali i da je njihovo delovanje bilo koordinirano jer, kako je primetio, "drugačije nije moglo da bude".

Vojislav Šešelj je na početku unakrsnog ispitivanja rekao da ga je "ganula" Tihićeva logoraška sudbina, ali da "šešeljevci", odnosno dobrovoljci SRS, nemaju nikakve veze sa njegovim stradanjima. Tihić je potvrdio da mu se niko od njegovih mučitelja nije predstavio kao "šešeljevac", ali je ukazao da su optuženi i njegova stranka "promovisali četnike", s kojima se i te kako sretao.

Šešelj je, međutim, "četnike" s kojima se Tihić susretao u logorima pripisao službi bezbednosti JNA i njenom tadašnjem šefu generalu Aleksandru Vasiljeviću. Ukazujući da su ratni zarobljenici bili u isključivoj nadležnosti vojne policije i službe bezbednosti JNA, Šešelj je tvrdio da su im oni "demonstrirali četništvo" s namerom da zatvorenici svoja stradanja pripišu "četnicima", a u stvari su iza svega stajali "ortodoksni, zakleti komunisti". Tihić se nije s tim složio, ali je prihvatio Šešeljevu sugestiju da je general Vasiljević "morao znati" kako se postupa sa ratnim zarobljenicima.

Šešelj će unakrsno ispitivanje Sulejmana Tihića nastaviti sutra.

Dijeljenje sadržaja