Na suđenju Vojislavu Šešelju, Fadil Banjanović svedočio o tome kako su srpske vlasti opštine Zvornik u junu 1992. godine "odobrile iseljenje" oko 2000 meštana sela Kozluk, na njihov "izričit zahtev" i uz izjavu da se "dobrovoljno odriču" svoje imovine u korist Republike Srpske


Fadil Banjanović, nekadašnji ali i sadašnji "prvi građanin male varoši" Kozluk kraj Zvornika, svedočio je danas na suđenju lideru srpskih radikala Vojislavu Šešelju o deportaciji oko 2.000 Bošnjaka 26. juna 1992. godine. Do tog datuma, Kozluk je bio "oaza mira" u zvorničkoj opštini, u njemu nisu vođene nikakve borbe, organizovani su antiratni mitinzi na kojima su učestvovali pripadnici različitih nacionalnosti, a njegovo pretežno bošnjačko stanovništvo je bez otpora predalo svoje lovačko oružje srpskoj Teritorijalnoj odbrani.

Banjanović, tadašnji predsednik mesne zajednice Kozluk a danas poslanik SDP u Skupštini Republike Srpske, je 26 juna 1992. godine pozvan u lokalnu policijsku stanicu gde su mu Branko Grujić, predsednik Srpske opštine Zvornik i poslanik SDS Jovo Marjanović naredili da odmah pozove narod da se okupi u dvorištu Doma kulture gde ih čekaju autobusi i kamioni koji će ih negde odvesti. Grujić i Marjanović su mu, svedočio je Banjanović, rekli da je "situacija teška" i da više nemaju kontrolu nad paravojnim formacijama koje bi mogle da dođu u selo i sve ih pobiju.

Banjanović je, kaže, shvatio da su Bošnjacima u Kozluku "odbrojani zadnji sati i da moraju da odu", pa je poslao ljude sa megafonom da pozovu meštane da se okupe pred Domom kulture. Selo je tog dana bilo prepuno vojnika, policajaca i paravojnika u različitim uniformama, u centru su bili oklopni transporteri i tenkovi, a neke kuće su zapaljene dok su oni još bili tu. Kada su se meštani okupili, pročitan im je dokument srpske Teritorijalne odbrane u kojem je stajalo da im je na njihov "izričit zahtev odobreno iseljenje, pošto ne žele da budu mobilisani u muslimanske oružane snage". U dokumentu je, rekao je Banjanović, stajalo i da se svi dobrovoljno odriču svoje imovine u korist Republike Srpske.

U konvoju od 17 autobusa i tri kamiona sa prikolicama, oko 2.000 Bošnjaka iz Kozluka je prebačeno preko Drine u Srbiju: najpre u Loznicu, odatle u Rumu gde su pretovareni u stočne vagone i vozom prevezeni do Subotice i smešteni u logor na Paliću. U svim etapama puta, opisao je Banjanović, dočekivali su ih grupe paravojnika koji su ih gađali kamenjem, udarali motkama, zlostavljali ih i na različite načine ponižavali. Na Paliću su ostali dok im nije osiguran u odlazak u treće zemlje.

U izjavi istražiteljima tužilaštva Banjanović je nabrojao komandante paravojnih grupa koje su u proleće 1992. harale u području Zvornika: Pejića koji je vodio "Arkanovce", "Žuću" i njegove "Žute ose", kapetana Dragana sa "Crvenim beretkama", zatim izvesnog Pivarskog, "Niškog", kao i komandanta "šešeljevaca" Zorana Subotića. U unakrsnom ispitivanju, Banjanović je rekao da je Subotić komandovao srpskom Teritorijalnom odbranom samo od 4. do 13. aprila 1992. godine, da se s njim samo jednom sreo i da je tom prilikom Subotić bio korektan prema njemu. Šešelj je insistirao da su se dobrovoljci SRS povukli iz Zvornika krajem aprila 1992. godine, a da su nakon povlačenja JNA 19. maja 1992. u području Zvornika zavladale "paravojne bande" koje niko nije bio u stanju da kontroliše i koje su odgovorne za deportaciju 2.000 meštana Kozluka.

O toj deportaciji Fadil Banjanović je u maju 2003. svedočio i na suđenju Slobodanu Miloševiću, a zatim i na suđenju "zvorničkoj grupi" pred Većem za ratne zločine u Beogradu.

Dijeljenje sadržaja