Izveštaj Patrika Trejnora, po odbrani generala Momčila Perišića, predstavlja "rezime proizvoljno odabranih činjenica a ne veštačenje eksperta". Predsedavajući sudija "zabrinut zbog nedostatka kriterijuma" za izbor dokumenata koji su, po tužilaštvu, odabrani na osnovu "14 godina iskustva" političkog veštaka optužbe


Odbrana generala Momčila Perišića se protivi usvajanju izveštaja političkog eksperta tužilaštva Patrika Trejnora/Patrick Treanor i ukazuje da je njegov rad zasnovan na "nepostojećoj metodologiji i nepoznatim kriterijumima". Trejnorov izveštaj o ciljevima rukovodstava Srbije, Republike Srpska Krajina i Republike Srpske je, po odbrani, "zasnovan na ličnom sistemu vrednosti" i predstavlja "rezime proizvoljno odabranih činjenica", a ne "veštačenje" eksperta.

Branilac je ukazao da je Trejnor, kao istoričar a ne pravnik, prešao granice utvrđivanja činjenica kada je napisao da je "srpsko rukovodstvo kršilo norme međunarodnog prava u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj". To je posao sudskog veća, rekao je branilac i zaključio da u izveštaju koji je "očigledno neobjektivan" i "vrlo pristrasan" nema "ničeg konkretnog".

Tužiteljica En Saterland/Anne Satterland je odgovorila da izveštaj nije sačinjen "pomoću štapa i kanapa" već predstavlja "potpunu analizu činjenica" koje, po njoj, ukazuju na ciljeve srpskog rukovodstva u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Izveštaj je, rekla je tužiteljica, sačinjen po "nizu najrelevantnijih dokumenata" koje je Trejnor izabrao na osnovu "14 godina iskustva u proučavanju ogromne zbirke dokumenata" .

Sudija Moloto je primetio da ekspertski izveštaj treba da sadrži "stručno mišljenje" koje tužilaštvo, kako je rekao, ni u jednom trenutku nije tražilo od Trejnora. Rekao je i da ga brine kako je Trejnor odredio "kriterijume po kojima je birao najvažnije dokumente" uključene u izveštaj, pošto je "sam ukazao da su njegovi kriterijumi zasnovani na njegovom ličnom mišljenju".

Nakon Patrika Trejnora, tužilaštvo je na klupu za svedoke izvelo Branka Bubenika, nekadašnjeg direktora Informaciono-dokumentacionog centra Hrvatske radio televizije koji je potvrdio da je od 1995. godine haškom tužilaštvu prosledio više od 200 video snimaka. Među njima su i snimci granatiranja Zagreba 2. i 3. maja 1995. godine kao i govor Milana Martića, u kojem je priznao da je po njegovom naređenju Srpska vojska Krajine (SVK) granatirala Sisak, Karlovac i Zagreb. Perišić se tereti da je, kao načelnik Generalštaba VJ, kadrovskom, logističkom i finansijskom podrškom snagama SVK koje su granatirale Zagreb, značajno doprineo izvršenju tog zločina.

O finansijskoj podršci koju je, po navodima optužbe, Beograd pružao SVK i Vojsci Republike Srpske, sutra će svedočiti ekspert tužilaštva za finansijska pitanja Morten Torkildsen.

Dijeljenje sadržaja