Svedočenje dvojice bivših pripadnika UNPROFOR na sudjenju bivšem zapovedniku Sarajevsko-Romanijskog korpusa, optuženom za granatiranje Sarajeva i snajpersku kampanju protiv civila


Odbrana generala Stanislava Galića nastavila je svoj dokazni postupak, ostajući dosledna nastojanju da ospori navode optužnice o opsadi Sarajeva, granatiranju grada i teroru snajpera kojima su bili izloženi civili. Dokazujući tezu da je u Sarajevu vodjen rat dveju sukobljenih strana u kojem su civili bili "slučajne žrtve rata u gradskim uslovima" branioci su na klupu za svedoke izveli dvojicu bivših pripadnika snaga UN u Sarajevu.

Mihailo Činčenko/Mykhaylo Tsynchenko, penzionisani pukovnik kopnene vojske iz Kijeva proveo je osam meseci na mestu zamenika komandanta snaga UN u sektoru Sarajevo - od novembra 1993. do jula 1994. godine. U tom periodu, svedočio je, vatra je otvarana s obe strane - i srpske i muslimanske – i obema stranama su u tom periodu gotovo svakodnebno upućivani protesti.

Iako se nekoliko puta sastao sa generalom Galićem, prateći svog nadredjenog komandanta snaga UN sektora Sarajevo generala Alana Subirua, Čincenko je tvrdio da nije video ni jedan pismeni protest zbog snajperskog delovanja upućen generalu Galiću. Na insistiranje tužioca da to detaljnije objasni svedok je rekao da se na tim sastancima pregovaralo o "obustavi vatre, povlačenju oružja i raspodeli humanitarne pomoći" te da o otvaranju snajperske vatre "nije bio reči a retko se razgovaralo i o granatiranju". Činčenko je, medjutim, priznao da nije bio ni obavešten o sadržaju razgovora generala Subirua i Galića kojima nije prisustvovao.

Čincenko je takodje svedočio da je bio "intenzivno uključen i dobro upoznat sa sadržajem šetomesečnih pregovora" o takozvanom Antisnajperskom sporazumu, koji je sklopljen u avgustu 1994. kada je on već napustio Sarajevo.

Njegova nastojanja da izbegne odgovore na pitanja tužioca o detaljima tih pregovora navele su sudiju Alfonsusa Orija/Alphonsus Orie da interveniše. Budući da je sporazum podrazumevao rasporedjivanje Antisnajperskih grupa UN, sudija je pitao da li je bilo predvidjeno da one budu rasporedjene na teritorije obe zaraćene strane. "Pregovaralo se sa obe strane" – odgovorio je Činčenko primoravajući sudiju da još nekoliko puta ponovi pitanje i insistira na odgovoru. Svedok je na kraju bio primoran da kaže da "ne može da odgovori na to pitanje", pravdajući se da se "ne seća i da ne bi mogao da nabroji tačne lokacije za razmeštanje antisnajperskih grupa", mada sudija to od njega nije ni tražio.

Viktor Petrovič Paščenko/Pashchenko je u misiji UNPROFOR u Sarajevu proveo osam meseci u periodu od januara do avgusta 1993. godine kao štabski oficir zadužen za kontakt sa zaraćenim stranama. U njegovu kancelariju stizali su protesti strana u sukobu upućivani UNPROFOR ali, kako je rekao, u njima nisu bili navedeni nikakvi detalji incidenata zbog kojih se protestovalo.

On lično je bio svedok jednog incidenta kada su, kako je opisao tokom svedočenja, sa jednog kamiona prekrivenog ciradom i parkiranog uz zgradu PTT - na teritoriji pod kontrolom Armije BiH - ispaljena tri minobacačka projektila manjeg kalibra u pravcu Alipašinog polja. Kamion se zatim udaljio ali on nije mogao da vidi ko je njime upravljao. Optužba ovog svedoka nije unakrsno ispitivala. (kraj)

Dijeljenje sadržaja