Na otvaranju preliminarne rasprave u sporu "Hrvatska protiv Srbije", pravni zastupnici Beograda negirali da se zločini u Hrvatskoj mogu kvalifikovati kao genocid i osporavali nadležnost Međunarodnog suda pravde da razmatra zahtev Hrvatske da se Srbija proglasi odgovornom za kršenje Konvencije o genocidu


U Hrvatskoj je tokom rata 1991. – 1995. godine bilo zločina, ali oni nikada nisu dosegli razmere genocida – rekao je danas pred Međunarodnim sudom pravde predstavnik Beograda Tibor Varadi/Varady, na otvaranju petodnevne rasprave u sporu "Hrvatska protiv Srbije". A pošto nije bilo genocida, dodao je Varadi, "nije ispunjen suštinski uslov za nadležnost Međunarodnog suda" u sporu koji je 1999. godine pokrenula Hrvatska zahtevom da se tadašnja SR Jugoslavija, a sadašnja Srbija, proglasi odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Ono što se tokom rata dogodilo u Hrvatskoj se, po pravnom zastupniku Beograda, ne može svesti na "prostu sliku jednog počinioca i jedne žrtve, pošto je i žrtava i počinioca bilo na obema stranama." To dokazuju suđenja pred Haškim tribunalom i nacionalnim sudovima, istakao je Varadi, ukazujući kako se u Zagrebu trenutno sudi hrvatskim generalima optuženim za zločine nad Srbima u Medačkom džepu, dok su u Beogradu u toku procesi Srbima optuženim za zločine nad Hrvatima u Vukovaru i Lovasu.

Dani rata i intenzivne mržnje su, smatra Varadi, prošlost i odnosi Srbije i Hrvatske su na nivou "normalnosti, možda još delikatne i krhke, ali ipak normalnosti." S tim u vezi, Varadi je ukazao na gest predsednika Srbije Tadića koji je građanima Hrvatske uputio nedvosmisleno izvinjenje za patnje koje su im naneli pripadnici njegove, to jest srpske, nacije.

Glavni deo današnjih izlaganja Varadija i druge dvojice pravnih zastupnika Beograda, Vladimira Đerića i Andreasa Cimermana/Zimmermann, bio je posvećen pravnim argumentima kojima se osporava nadležnost najvišeg svetskog suda da presuđuje u sporu koji je pokrenula Hrvatska. Zastupnici Beograda, naime, ukazuju da u trenutku podnošenja hrvatskog zahteva u junu 1999. godine, tadašnja SR Jugoslavija nije bila članica UN ni potpisnica Statuta Međunarodnog suda pravde, pa samim tim ne može da bude ni strana u sporu pred tim sudom. Zastupnici Beograda takođe ističu da u trenutku pokretanja spora SR Jugoslavija nije bila "vezana" Konvencijom o genocidu, kojoj je pristupila tek 2001. godine. Pristupajući toj Konvenciji SRJ je stavila rezervu na njen član 9 – što znači da nije prihvatila automatsku nadležnost Međunarodnog suda da presuđuje u sporovima o primeni Konvencije.

Istim argumentima pravni zastupnici Beograda su 2006. godine osporavali nadležnost Međunarodnog suda pravde da razmatra spor "Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore", ali su sudije tada odbile njihovu argumentaciju i potvrdile svoju nadležnost. Zanimljivo je, međutim, da se 2004. godine Međunarodni sud proglasio nenadležnim da razmatra spor o "legalnosti upotrebe sile" koji je SRJ pokrenula protiv deset zemalja-članica NATO zbog bombardovanja Srbije. Sudije su, naime, tada zaključile da u aprilu 1999. godine, kada je spor pokrenut, SR Jugoslavija "nije imala pristup sudu", pošto nije bila članica UN ni potpisnica Statuta i Konvencije o genocidu.

Pravni zastupnici Hrvatske će sutra odgovoriti na argumente srpskih predstavnika.

Dijeljenje sadržaja