U završnim argumentima na raspravi pred Međunarodnim sudom pravde predstavnici Beograda ukazali da je najviši svetski sud je 2004. godine u sporu koji je Srbija pokrenula protiv zemalja članica NATO, već jednom presudio da je nenadležan. Ako bi sada u slučaju Hrvatske presudio da jeste nadležan “sud bi Srbiji dao dva odgovora na isto pitanje”


Predstavnici Srbije su danas, u završnim argumentima pred Međunarodnim sudom pravde, zatražili da se najviši svetski sud proglasi nenadležnim za razmatranje spora koji je Hrvatska pokrenula 1999. godine, optužujući Beograd za kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u ratu 1991. - 1995. godine. Alternativno, Srbija traži da Sud ne prihvati da je nadležan za zločine počinjene pre 27. aprila 1992. godine kada je SR Jugoslavija zvanično konstituisana kao država.

Pravni zastupnici Srbije su danas odgovarali na argumente Hrvatske, čiji su predstavnici u prvoj rundi rasprave ukazivali na sličnosti “u slučajevima hrvatskog i bosanskog genocida”. Predstavnik Beograda, profesor Tibor Varadi/Varady je ukazao da je “slučaj Bosne završen” i da su postojanje genocida utvrdili kako najviši svetski sud tako i Haški tribunal. Što se tiče Hrvatske, rekao je Varadi, u Tribunalu “nije bilo optužbi za genocid.”

Profesor Varadi priznaje da “postoji veza između različitih konflikta u bivšoj Jugoslaviji” ali ukazuje da tu vezu ne čini samo namera tadašnjeg Miloševićevog režima da stvori Veliku Srbiju. U tom kontekstu je iz jedne od tribunalovih presuda citirao deo u kojem se konstatuje da su “oružane snage Republike Hrvatske učestvovale u ratnom sukobu na teritoriji Bosne i Hercegovine”.

Predstavnici Srbije su odgovorili i na druge argumente koje je Hrvatska juče iznela u prilog tezi da je Međunarodni sud pravde nadležan za ovaj spor. Po tvrdnjama Vladimira Đerića, pravnog zastupnika Srbije, najviši svetski sud je 2004. godine u sporu koji je Srbija pokrenula protiv zemalja članica NATO, već jednom presudio da je nenadležan. Ako bi sada prihvatio argumente Hrvatske, “sud bi Srbiji dao dva odgovora na isto pitanje”.

Profesor Varadi je ukazao i na "nedoslednosti" u stavu Hrvatske u odnosu na status SRJ u UN. Pre nego što je u junu 1999. godine pokrenula spor, Hrvatska je, prema Varadiju, koristila svaku priliku da ospori kontinuitet SRJ sa bivšom SFRJ, kao i njeno članstvo u Ujedinjenim nacijama i status u Međunarodnom sudu pravde. Promena stava koja je nastupila, primetio je Varadi, nije posledica “političkih promena već promenjenih interesa Hrvatske”.

Predstavnici Hrvatska će svoje završne argumente izneti sutra pre podne.

Dijeljenje sadržaja