Svedočeći na suđenju generalima Gotovini, Čermaku i Markaču, bivši pripadnik posmatračke misije EZ u Krajini Soren Liborius tvrdi da hrvatska strana u avgustu 1995. godine "daleko profesionalnije" palile kuće i uništavale srpsku imovinu nego što su to 1991. godine sa hrvatskim kućama radile srpske snage u Krajini


Bivši pripadnik posmatračke misije Evropske zajednice (ECMM) Soren Liborius došao je u Knin krajem jula 1995. godine i tu se zadržao do kraja novembra. U pet izjava koje je istražiteljima tužilaštva dao od 1995. do 2008. godine opisao je sistematsko i "profesionalno" uništavanje napuštene srpske imovine i izneo zaključke o razlozima zbog kojih je takva kampanja sprovođena. Osim tih izjava, tužilac je danas u dokaze uveo i više desetina izveštaja posmatrača EZ o stanju u Krajini, od kojih je mnoge potpisao Liborius lično.

Svedok kaže da je u prve dve nedelje nakon "Oluje" kampanja uništavanja i paljenja srpske imovine bila naročito dobro organizovana i u nju su bili uključeni pre svega hrvatski vojnici i policajci, na osnovu čega je zaključio da je to rađeno po naređenju viših vlasti i sa namerom "da se ukloni materijalni osnov" za povratak izbeglih Srba. Kako je vreme odmicalo, u kampanju su se uključivali civili, što, po svedoku, ukazuje na to da je osveta postajala preovlađujući faktor. Rezultat jednomesečne kampanje je, po svedokovoj proceni, bio 60 do 70 odsto potpuno ili delimično uništenih kuća izbeglih Srba.

Kada bi on i drugi posmatrači pokušali da uđu u sela koja su bila na udaru pljačkaša i palikuća, bili bi – opisao je Liborius - sprečeni u tome uz različite izgovore, pre svega iz "bezbednosnih razloga". No, u isto vreme u sela su, tvrdi, bez problema ulazili civili koji su pljačkali i pored policajaca i vojnika iznosili ukradene stvari. Na pitanje kako "bezbednosni razlozi" važe za posmatrače, ali ne i za civile, nije dobijao odgovore, a najčešće bi se, kaže, oficiri na kontrolnim punktovima na njegovu primedbu "samo nasmejali".

Jedini ko je bez izuzetka mogao da im pomogne da prođu blokade na punktovima bio je general Ivan Čermak, koga je svedok u današnjem iskazu nazvao "zapovednikom vojne oblasti Knin". Tvrdi, naime, da je bio dovoljan samo jedan telefonski poziv Čermaku da se za nekoliko trenutaka odluka o zabrani promeni u dozvolu za prolaz, bilo da su na kontrolnom punktu bili vojni ili civilni policajci.

Opisujući situaciju u više sela u okolini Knina svedok je rekao da su, iako su kuće uništavane, crkve ostajale netaknute. U nedeljama nakon "Oluje" pravoslavni verski objekti su bili pod nadzorom hrvatskih vojnika koji su mu govorili da to rade po naređenju generala Gotovine. Iako bi taj deo Liboriusovog iskaza mogao da ide u prilog optuženom generalu, u isto vreme je nepovoljan po njega, budući da su vojnici čuvajući crkve posmatrali paljenje okolnih kuća, ili su i sami u tome učestvovali. Pored toga, svedočenje bivšeg posmatrača EZ u suprotnosti je sa tvrdnjama Gotovinine odbrane da su jedinice pod njegovom komandom neposredno nakon "Oluje" napustile Krajinu i uputile se ka Bosni i Hercegovini.

Svedočenje Sorena Liboriusa se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja