Svedočeći o ubistvu svojih srpskih komšija Slobodana Radoševića i Miloša Radunovića za koje se terete Haradinaj, Balaj i Brahimaj, svedok optužbe govorio suprotno navodima iz izjave koju je tužilaštvu dao 2005. godine, uglavnom potvrđujući navode odbrane trojice optuženih


Ćauš/Qaush Sadikaj je prvi svedok optužbe – kosovski Albanac – koji je na suđenju trojici bivših zapovednika OVK svedočio pod svojim imenom i bez ikakvih mera zaštite. Nije bilo teško utvrditi zašto: iako svedok optužbe, Sadikaj je svedočio u korist optuženih, često poričući navode iz izjave koju je tužilaštvu dao 2005. godine kada je izneo svoja saznanja o ubistvu Slobodana Radoševića i Miloša Radunovića, za koje se terete Ramuš/Ramush Haradinaj, Idriz Balaj i Lahi Brahimaj. Već posle nepunih pola sata glavnog ispitivanja, tužilac je tražio da se Sadikaj proglasi za "neprijateljskog svedoka" kako bi mogao da ga unakrsno ispituje i suočava sa prethodnim izjavama, ali mu veće to nije dozvolilo.

Sadikaj je izbegavao da direktno odgovara na tužiočeva pitanja o okolnostima pod kojima je poslednji put video svoje srpske komšije Radoševića i Radunovića, kao i o saznanjima koja ima o uzroku njihove smrti. Rekao je da je u aprilu 1998. godine video Miloša Radunovića kako sa nekoliko naoružanih ljudi u uniformama jugoslovenske vojske ide ka kući Slobodana Radoševića odakle je nešto kasnije čuo "razmenu vatre". Prema optužnici, pripadnici OVK su nakon polučasovne pucnjave zarobili i odveli Radunovića i Radoševića, čija su tela u septembru 1998. pronađena na obližnjem seoskom putu.

Posle mukotrpnog "osvežavanja svedokovog pamćenja", Sadikaj je rekao da su se «širile glasine» da je jedan prolaznik nekoliko dana posle incidenta video dva tela pored puta na izlazu iz Dašinovca. Negirao je, međutim, deo svoje izjave iz 2005. godine da je tada saznao da se radilo o leševima Radunovića i Radoševića, kao i da je "slučajni prolaznik" na njima video rane nanete vatrenim oružjem.

Za razliku od glavnog, unakrsno ispitivanje je proteklo bez imalo natezanja, budući da je svedok potvrđivao navode Haradinajevog branioca i davao odgovore kakve je odbrana želela da čuje. Potvrdio je da su Radunović i Radošević bili policijski rezervisti koji su mesecima pre nego što su nestali šetali selom naoružani u uniformama i pretili albanskim komšijama da će ubiti svakoga za koga saznaju da ima veze sa OVK.

Suprotno svedočenju Slobodanovog sina Staniše Radoševića koji je tvrdio da je njegov otac u kući imao samo dve lovačke puške, Sadikaj kaže da je kuća Radoševića bila praktično vojna baza. Slobodan je, po Sadikaju, imao dva puškomitraljeza, po dve automatske i snajperske puške, a ispred i iza kuće je izgradio bunkere.

Sadikaj je, inače, bivši policajac koji je nakon završene policijske škole u Beogradu radio kao vođa smene u zatvoru u Dubravi do penzionisanja 1991. godine. Svedočio je video linkom, ali nije saopšteno sa koje lokacije.

Dijeljenje sadržaja