Prihvatajući dva od ukupno više od 150 žalbenih osnova Radoslava Brđanina, Žalbeno veće Tribunala je danas kaznu bivšem predsedniku Kriznog štaba ARK sa 32 smanjilo na 30 godina zatvora


Radoslav Brđanin, bivši predsednik Kriznog štaba i Ratnog predsedništva Autonomne regije Krajina (ARK), pravosnažno je danas osuđen na kaznu od 30 godina zatvora zbog zločina počinjenih 1992. godine u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.

Prvostepenom presudom, izrečenom u septembru 2004. godine, Brđanin je proglašen krivim za progone bosanskih Muslimana i Hrvata na političkim, rasnim i verskim osnovama, ubistva, mučenja, pustošenja gradova i naselja i namerna razaranja verskih institucija i osuđen je na 32 godine zatvora.

Na tu presudu žalile su se obe strane. Brđaninova odbrana je ukazivala da je Pretresno veće u prvostepenoj presudi načinilo više od 150 činjeničnih i pravnih grešaka, ali je Žalbeno veće, prema rečima sudije Merona, "sumarno odbacilo većinu navoda iz te žalbe", nalazeći da se radi o "pukim tvrdnjama", "pogrešnim tumačenjima" i argumentima koji su "irelevantni" ili u "suprotnosti sa zdravim razumom."

Prihvatajući dva osnova iz Brđaninove žalbe, Žalbeno veće je poništilo osuđujuću presudu za dva elementa progona kao zločina protiv čovečnosti: mučenje u logorima i zatočeničkim objektima i bezobzirno razaranje Bosanske Krupe. Ukidanje tih osuda je, međutim, imalo ograničeni uticaj na kaznu, što se ogleda u njenom smanjivanju za samo dve godine: sa 32 na 30.

Žalbeno veće je prihvatilo i dva osnova žalbe tužilaštva koja su se odnosila na pravna pitanja u vezi sa doktrinom udruženog zločinačkog poduhvata, ali se to nije odrazilo na presudu i kaznu u ovom predmetu.

Brđanin je uhapšen i izručen Tribunalu u julu 1999. godine, tako da je u pritvoru do sada proveo gotovo 8 godina, što mu se uračunava u kaznu. A to znači da mu je do dve trećine izdržane kazne – kada se Tribunalovi osuđenici po pravilu prevremeno oslobađaju – ostalo još nešto više od 12 godina.

Dijeljenje sadržaja