Pitanje relevantnosti dokumenata koje je tokom unakrsnog ispitivanja generala Karavelića uvodila u dokaze odbrana generala Miloševića podelilo je Pretresno veće. Sudije Robinson i Mindua su bili za usvajanje borbenih izveštaja Armije BiH dok je sudija Harhof smatrao da su dokumenti "interesantni ali ne i relevantni" za predmet. Optužba, međutim, nema prigovora na uvođenje tih dokumenata kao dokaza odbrane


Dokumenta koje je branilac generala Dragomira Miloševića danas ponudio na usvajanje u dokaze, Veće je prihvatilo većinom glasova sudija Robinsona i Mindua. Sudija Harhof je izneo izdvojeno mišljenje po kojem su ponuđeni dokumenti "interesantni ali ne i relevantni" za predmet koji je pred sudom. Reč je o borbenim izveštajima jedinica Prvog korpusa Armije BiH iz 1994. i 1995. godine, kojim je tada komandovao svedok optužbe, general Vahid Karavelić.

Sudije su prihvatile dokumenta nakon dugotrajne rasprave o njihovoj relevantnosti koja je počela još juče. Branilac je tvrdio je relevantnost u tome što dokumenti pokazuju da su u Sarajevu vođeni "permanentni i intenzivni sukobi" dve vojske u kojima je bilo mnogo žrtava na obema stranama. Veće je na početku današnje rasprave bilo jednoglasno u oceni da to "nije dovoljna osnova za usvajanje dokumenta", pošto odbrana nije pokazala da borbene aktivnosti Armije BiH o kojima se u njima govori imaju veze sa konkretnim incidentima iz optužnice i krivičnom odgovornošću generala Miloševića. Dokumenti, primetile su sudije, govore da se u Sarajevu odvijao oružani sukob, što nije sporno pitanje u ovom predmetu. Mada se saglasio sa ocenom sudija, branilac Tapušković je nastavio na isti način, prezentirajući nove borbene izveštaje jedinica Prvog korpusa Armije BiH.

U jednom od predočenih dokumenata govori se o "artiljerijskim dejstvima u rejonu kasarne Nadžarići" u kojima su snage 12. divizije Armije BiH koristile dva minobacača, haubicu i – kako je Tapušković naglasio – "čak i jedan tenk." Pošto je pogledao dokument, general Karavelić je upitao branioca zašto nije pročitao njegov prvi paragraf u kojem se navodi da su tog dana snage "agresora", odnosno Sarajevsko-romanijskog korpusa, granatirale zgradu "Oslobođenja" i više drugih lokacija u gradu. Artiljerijska dejstva na kasarnu u Neđarićima su, rekao je svedok, bila odgovor na granatiranje Sarajeva opisano u prvom – nepročitanom i neprevedenom – paragrafu dokumenta koji je uvela odbrana.

Branilac Tapušković je, kako je danas rekao, iz arhive Armije BiH dobio 6.000 dokumenata, od kojih je izabrao i delimično preveo na engleski jezik one koje smatra najrelevantnijim za dokazivanje svojih teza. Osim što je ukazala da se prihvaćeni dokumenti moraju u celosti prevesti, tužiteljica Edžerton/Edgerton nije prigovorila na njihovo uvršćivanje u dokazni materijal, što bi moglo da znači da je u delovima koje je odbrana propustila da prevede otkrila sadržaj koji potkrepljuje teze optužbe. Ispada, tako, da i odbrana i optužba - iz različitih razloga, naravno - smatraju te dokumente relevantnim, dok se veće oko toga podelilo.

Nakon generala Karavelića, optužba je na klupu za svedoke izvela holandskog poručnika Van der Vajdena/Weijden, koji je kao ekspert tužilaštva analizirao desetak snajperskih incidenata navedenih u optužnici protiv generala Miloševića.

Dijeljenje sadržaja