Na osnovu brojnih borbenih izveštaja Armije BiH, branilac generala Miloševića tvrdi da su Sarajlije stradale od snajperskih hitaca Armije a ne Sarajevsko-romanijskog korpusa na čijem je čelu bio optuženi general. Takva tvrdnja je po Vahidu Karaveliću, bivšem komandantu Prvog korpusa ABiH - "monstruozna"


Žrtve snajperskog delovanja u Sarajevu su, po tvrdnjama Branislava Tapuškovića, branioca generala Dragomira Miloševića, "stradale od hitaca ispaljenih sa teritorije pod kontrolom Armije BiH a ne Sarajevsko – romanijskog korpusa" (SRK). Ako žrtve i nisu nastradale od snajpera ABiH onda su poginule u "permanentnim i intenzivnim borbenim dejstvima obe vojske", zaključuje Tapušković.

Ovu tvrdnju branilac je izneo u unakrsnom ispitivanju generala Vahida Karavelića koji je u vreme na koje se odnosi optužnica komandovao Prvim korpusom Armije BiH. Svedok je braniočevu tvrdnju nazvao "monstruoznom", ali nije uspeo da dovrši rečenicu pošto ga je prekinuo predsedavajući sudija Robinson.

Citirajući brojne borbene izveštaje Armije BiH koji su dolazili iz samog vrha vojske ili iz Karavelićevog Prvog Korpusa, Tapušković je ukazao na slučajeve "pucanja na lica koja su prelazila liniju". Svedok je potvrdio da je odbrana borbene linije "osnova svake borbe" ali kada je branilac sugerisao da je pucano i na civile, Karavelić mu je uzvratio: "E, sad, nisam toliko dijete."

Svedok je negirao i tezu odbrane da su se sva brda oko Sarajeva nalazila pod kontrolom Armije BiH a ne SRK. Naveo je da su samo Čolina kapa i Žuč bili položaji koje je držao pod punom kontrolom a da su na preostalih desetak brda koja je branilac naveo, ključne pozicije na vrhovima držale snage SRK.

Tapušković je i u ispitivanju Karavelića ponovio tezu da su vojnici VRS "iz straha" za sopstveni život bili prinuđeni da preduzimaju sve mere kako bi se spasili, pa je tako citirao jedan dokument koji govori o prisustvu nekoliko stotina vojnika iz arapskih zemalja u okviru Armije BiH. Oni, kaže branilac, nisu poznavali koncept ratnog zarobljenika i svako ko je dospeo u njihove ruke je bio likvidiran. Mada je sudija Robinson doveo u pitanje relevantnost tog dokumenta jer se "u sudnici ne piše istorija već se strane bave konkretnim optužbama", branilac je insistirao da se i taj izveštaj uvede u spis.

Drugo je pitanje kakvu će dokaznu vrednost sudije dati tom i ostalim dokumentima koje je danas uvela odbrana generala Miloševića, s obzirom da su barem desetak puta tokom današnjeg unakrsnog ispitivanja generala Karavelića izražavali sumnju u pogledu relevantnosti, kako ponuđenih dokumenata - tako i Tapuškovićevih pitanja koja su se na njih odnosila.

Unakrsno ispitivanje Vehida Karavelića biće nastavljeno sutra popodne.

Dijeljenje sadržaja