Svedočenje preživelog masakra u skladištu poljoprivredne zadruge u Kravici 13. jula 1995. godine. Mladićeva poruka zarobljenicima na livadi kod Sandića: "Sa Srbinom se nije pametno boriti."


Naređenje za povlačenje iz Srebrenice i okolnih sela je stiglo ubrzo pošto je srpska vojska ušla u enklavu, svedočio je nekadašnji pripadnik Armije BiH na suđenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba, optuženim za genocid i druge zločine u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine.

Svedok zaštićen pseudonimom 153 napustio je svoje selo uveče 11. jula 1995. godine, dok su njegova supruga i ćerka, stariji brat i bratić otišli u bazu UN u Potočarima, smatrajući da će tamo biti bezbedni. “Eto kako im je bilo bezbedno – nema nijednog među živima”, rekao je svedok. On se sa kolonom muškaraca uputio ka selu Jaglići sa namerom da stigne do teritorije pod kontrolom Armije BiH.

Kolona je dva puta naišla na zasede čiji je bilans, rekao je svedok, bio takav da se “moglo koračati po mrtvima”. Nakon druge zasede 14. jula odlučio je da se preda. Vojnici su ga pretresli i uputili ka livadi kod sela Sandići na kojoj se, po njegovoj proceni, nalazilo oko 2.000 ljudi.

Svedok tvrdi da je u jednom trenutku na livadu došao Ratko Mladić koji se predstavio i rekao da ih je “Naser (Orić, zapovednik snaga Armije BiH u Srebrenici) ostavio i pobegao u Tuzlu”, da se sa “Srbinom nije pametno boriti” i da “ovca iz tora ne može, dok joj se vrata ne otvore”. Svedok je, kaže, tek kasnije shvatio da su on i ostali zarobljenici "ovce koje ne mogu iz tora."

Zarobljenicima je zatim naređeno da formiraju kolonu i krenu ka Kravici. Kada su stigli, skladište je bilo toliko puno da “poslednji koji su ušli nisu imali gde da sednu”. Ubrzo je počela rafalna paljba po zarobljenicima, a vojnici su u skladište ubacivali ručne bombe tako da je skladište ubrzo bilo sasvim prekriveno krvlju.

Cele noći svedok je "ležao među mrtvima", praveći se da nije živ. Vojnici su ulazili, psovali im “tursku majku i islamsko pleme”i pozivali zdrave da se priključe srpskoj vojsci a ranjene da izađu kako bi ih odveli u bolnicu. Svi koji su pokazali da su živi su, smatra svedok, ubijeni. Nakon toga je zavladala tišina. “Nije bilo nikog ni da jekne, ni da vikne”, rekao je svedok.

Kada se smrklo, svedok je odlučio da pobegne sa još jednim preživelim kojeg je u međuvremenu našao među mrtvima. Izašli su kroz vrata i dok su se udaljavali neko je povikao za njima da stanu ali su oni nastavili. “To je bio neko human, za nama ni metak nije ispalio”, rekao je svedok.

Suđenje optuženim oficirima vojske i policije bosanskih Srba sutra se nastavlja svedočenjima još dvojice pripadnika prislušne službe Armije ili MUP BiH.

Dijeljenje sadržaja