Na iskaze dvadesetak svedoka kojima je optužba dokazivala autentičnost i verodostojnost snimaka i transkripata presretnutih komunikacija vojske i policije bosanskih Srba u leto 1995. godine, branioci "srebreničke sedmorke" odgovorili pisanim podnescima u kojima se suprostavljaju prihvatanju tih dokumenata u dokazne predmete


Kada u ponedeljak 19. februara bude nastavljeno suđenje sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, svoj iskaz će dovršiti poslednji od dvadesetak svedoka optužbe - pripadnika prislušne službe Armije i policije BiH - koji su u julu i avgustu 1995. godine presretali, snimali i transkribovali radio i telefonske komunikacije oficira vojske i policije bosanskih Srba.

Njihovim iskazima tužilaštvo je nastojalo da uveri Pretresno veće u autentičnost i verodostojnost transkipata presretnutih razgovora koje želi da uvrsti u dokaze. Za svedočenje tako velikog broja "prisluškivača" tužilaštvo se opredelilo zbog značaja koji pridaje presretnutim razgovorima kao i zbog oštrog protivljenja odbrane da se u dokaze uvedu ne samo transkripti već i malobrojni audio snimci u posedu optužbe.

Na zahtev sudija branioci sedmorice optuženih su u pisanim podnescima obrazložili svoje protivljenje prihvatanju tih dokumenata u sudske spise. Branioci smatraju da su snimci i transkripti presretnutih razgovora "nepouzdani" budući da su ih, u uslovima "veoma intenzivnog radio saobraćaja" presretali i snimali "neiskusni i nedovoljno obučeni operateri na zastareloj opremi".

Odbrana ukazuje se u dokazivanju autentičnosti snimaka i transkripata tužilaštvo oslanja isključivo na iskaze svedoka, kao i da postoji veoma mali broj audio traka na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da li su ti razgovori zaista i vođeni. Pošto ima malo traka, nemoguće je proveriti kvalitet snimaka i pouzdano utvrditi identitet sagovornika.

Odbrana, takođe, smatra da nema dovoljno dokaza da su rukom pisani transkripti zaista nastali tokom snimanja ili preslušavanja traka sa presretnutim razgovorima te ukazuje da je u njima dosta "grešaka i izmena" za koje se ne može utvrditi kada su i kako nastale. Važnost pojedinih razgovora je prema odbrani, utvrđivana samo na osnovu "nečijeg utiska" o tome ko bi mogli biti sagovornici.

Konačno, odbrana ukazuje da nije utvrđen precizan "lanac posedovanja" ponuđenih snimaka i transkripata, odnosno da nije jasno gde su se nalazili od vremena kada su nastali do trenutka kada su dospeli u ruke tužilaštva. Beležnice u koje su "skidani" presretnuti razgovori su, tvrdi odbrana, "držane na različitim mestima" – u službenim prostorijama i privatnim stanovima. Barem za jednu od beležnica sa transkriptima presretnutih razgovorima iz jula 1995. godine, po odbrani, postoje nagoveštaji da je "fizički proizvedena mnogo godina kasnije."

Bitka za presretnute razgovore će se nastaviti, pošto se očekuje da će i tužilaštvo uskoro istupiti sa podneskom u kojem će odgovoriti na ove tvrdnje branilaca sedmorice oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi u leto 1995. godine.

Dijeljenje sadržaja