Zaštićeni svedok iz Srebrenice opisao kako je u julu 1995. godine preživeo pad dve enklave pod zaštitom UN i jedno streljanje u skladištu poljoprivredne zadruge u Kravici


Zaštićeni svedok optužbe sa pseudonimom 111 je jedan od pripadnika Armije BiH koji su se iz Jaglića kraj Srebrenice, 11. jula 1995. godine, nakon ulaska Mladićevih snaga, kroz šume probijali do Tuzle.

Do Kladnja, a ne do Tuzle, stigao je međutim tek u januaru 1996., pošto je preživeo zarobljavanje, streljanje u Kravici, begstvo kroz šumu do Žepe i zatočavanje u Rogatici nakon što je, krajem jula 1995., pala i druga enklava pod nominalnom zaštitom Ujedinjenih Nacija (UN).

Svedočeći na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi, svedok 111 je opisao kako je, nakon predaje Mladićevim snagama na livadi u Sandićima, prebačen u skladište u Kravici u koje je 14. jula 1995. bilo zatvoreno oko hiljadu zarobljenika. Mada su "na početku "bili dobri"i davali im cigarete i vodu, srpski vojnici su se odjednom "veoma razljutili", rekao je svedok, i ubzo je počela pucnjava.

Pored vatre koja je otvarana oko skladišta iz teškog naoružanja postavljenog u blizini, srpski vojnici su, rekao je svedok počeli da pucaju po zarobljenim Muslimanima. Dvojica među njima, od kojih je jedan imao naočare za sunce i dugu crnu kosu, a drugi plavi šlem UN na glavi, započeli su da pucaju su iz automatskih pušaka, a onda su im se pridružili i drugi srpski vojnici rafalima iz mitraljeza i ručnim granatama koje su ubacivali u prepuno skladište.

Puzeći između leševa, po podu natopljenom krvlju, svedok je uspeo da se probije do kontejnera u uglu skladišta i da se popne do prozora kroz koji je iskočio. Srpski stražar ga je primetio, prišao i pucao u njega. Metak ga je pogodio u plećku ali se svedok nije pomerio pretvarajući se da je mrtav. Nije reagovao ni kada ga je vojnik upitao "hoće li još jedan (metak)?" a zatim otišao, verujući da je svedok mrtav.

Sutradan ujutro, ranjen i sav u krvi, otpuzao je do obližnje rečice, prešao je i kroz šumu na drugoj obali nastavio beg, stigavši do Žepe koju su "još uvek kontrolisale snage Armije BiH". Tamo mu je ukazana lekarska pomoć i sa ostalim ranjenicima smešten je u jednu kuću u obližnjem selu.

Tih dana, oko 20. jula, je u bazi UNPROFOR u centru Žepe video generala VRS Zdravka Tolimira koji je od pukovnika armije BiH Avde Palića tražio da pripadnici njegove brigade predaju oružje, obećavajući im da će helikopterima biti evakuisani iz Žepe. U razgovoru sa Palićem svedok mu je, tvrdi, sugerisao da ode u šumu da bi izbegao hapšenje, ali mu je ovaj odgovorio da "neće otići dok i poslednji civil ne izađe iz Žepe".

Svedok je 26. jula 1995. godine uspeo da uđe u poslednji autobus koji je evakuisao Muslimane iz Žepe, ali se autobus zaustavio u mestu Luke nedaleko od Kladnja i grupa muškaraca među kojima se nalazio i svedok, prebačena je u drugi autobus. Odvedeni su u zatvor u Rogaticu iz koga je svedok pušten tek 19. januara 1996. godine.

Odbrana sedmorice optuženih je svedočenje ovog svedoka pobijala uglavnom ukazujući na nedoslednosti u više njegovih izjava koje je osim tužilaštvu Tribunala i šefu istražiteljskog tima u ovom predmetu Žan/Jean Rene Ruezu, dao i obaveštajnoj službi i vlastima BiH. Svedok je potvrdio da je u nekim od tih izjava bilo potrebno napraviti po neku korekciju, tvrdeći da se one svode uglavnom na ispravljanje "grešaka u kucanju ili prevodu", koje suštinski ne menjaju njegov današnji iskaz.

Dijeljenje sadržaja