Esma Palić, supruga komandanta odbrane Žepe nestalog u julu 1995. godine, nakon što su srpske snage preuzele kontrolu i nad dugom enklavom pod nominalnom zaštitom Ujedinenih nacija, svedočila o tome kako joj je "Mladić odredio život"


"Ja živim život koji mi je odredio Mladić a ne koji sam ja birala. Mladić je odabrao da nas protera, Mladić je zarobio moga muža, Mladić je učinio da ja sa 28 godina ostanem sa dvoje djece. To je život koji nije moj izbor". Ovim rečima je Esma Palić opisala kakve su posledice na nju ostavili nestanak supruga i događaji koje je preživela pre i tokom "deportacije iz Žepe" u julu 1995. godine.

Esminog supruga, Avdu Palića - pukovnika Armije BiH i komandanta odbrane Žepe – su 27. jula 1995. godine srpski vojnici odveli iz baze UNPROFOR u Žepi i od tada o njemu postoje samo svedočenja zatvorenika "tajnog zatvora" u Bijeljini u kojem je, tvrdi svedokinja, zatočen nakon otmice.

Svedočeći danas na suđenju sedmorici oficira vojske i policije bosanskih Srba, optuženih za zločine u Srebrenici i Žepi u julu 1995. godine, Esma Palić je opisala kako je još od 1992. godine Žepa bila pod stalnim udarom granata i vazdušnih napada srpskih snaga. Intenzitet napada se smanjio nakon što je u proleće 1993. enklava proglašena za zaštićenu zonu, ali su granatiranja obnovljena u martu 1995. i do jula su bila gotovo neprekidna, što je žitelje "zaštićene zone" primoralo da ne izlaze iz skloništa i njihov život učinilo gotovo nepodnošljivim.

Nakon što su 12. jula saznali za pad Srebrenice, stanovništvo Žepe je bilo veoma uznemireno strahujući da će ih zadesiti ista sudbina. Nekoliko dana kasnije, opisala je svedokinja, obratio im se preko "nekakvog razglasa čovek koji se predstavio kao Ratko Mladić, čije je reči svedokinja citirala. "Narode Žepe, govori vam Ratko Mladić. U Žepi ne možete ostati. Uzmite bele zastave i krenite prema Brezovoj ravni gde vas čekaju autobusi koji će vas odvesti na teritoriju pod kontrolom Alije Izetbegovića. Nemojte slušati ludog Avdu. Vi ste njegovi taoci. On će vas odvesti u smrt".

Žitelji Žepe su, rekla je svedokinja, ipak poslušali njenog supruga koji je "smatrao da se treba braniti jer će, ako se predaju, sigurno doživeti sudbinu Srebrenice". Esma Palić se sa majkom sestrom i svoje dve ćerke od kojih je mlađa imala samo četiti meseca, sklonila u obližnje selo Štitkov Do, a sledilo ih je još oko 2.500 žitelja Žepe.

Esma i Avdo Palić videli su se poslednji put 24. jula 1995. godine kada je stanovništvo Žepe "na ponižavajući i okrutan način deportovano" iz enklave. "Avdo je želeo da spase narod ali je istovremeno osećao da je žrtva i da mu se neće oprostiti uloga koju je imao", svedočila je Esma Palić. Rastali su se nadomak Kladnja odakle su "žene, deca i starci" nastavili pešice i nakon pet sati stigli do teritorije pod kontrolom Armije BiH. Esma Palić je 27. jula 1995. saznala da je njeg suprug "uhapšen" i od tada traje njena potraga za istinom o tom šta se dogodilo sa Avdom Palićem.

Odbrana Milana Gvera je dokumentom koji je predočila svedokinji nastojala da ukaže na krivičnu odgovornost njenog supruga zbog uloge koju je navodno imao u incidentu iz juna 1992. godine kada je na putu za Žepu napadnut konvoj srpske vojske i deo vojnika ubijen.

Ona je potvrdila da zna za krivičnu prijavu protiv njenog muža ali da "ne može shvatiti kako se može krivično goniti neko ko se branio". U konvoju je, po njenim rečima, bilo 40 vozila i navodno su "samo nosili hranu na osmatračnicu Ozlovrh" iako se tamo nalazilo samo osam vojnika. Prema njenim rečima vojnici su "u panici aktivirali bombe u kamionima prepunim oružja" a stanovnici Žepe su ih kamenicama i balvanima sprečavali da prođu kako ih "već tada ne bi sve pobili".

Nakon Esme Palić svedočenje je započeo zaštićeni svedok, jedan od preživelih iz masakra u Kravici.

Dijeljenje sadržaja