"Ako u Sarajevu pogine jedan srpski civil, mogli smo očekivati da će ubrzo biti ubijeno deset Muslimana" – rekao je kanadski general Dejvid Frejzer opisujući neproporcionalnost kojim su srpske snage odgovarale na vatru Armije BiH. Da li je optuženi general Milošević imao noćne more zbog "ciljeva okruženih civilima"?


"Odnos je bio jedan prema deset: ako pogine jedan srpski civil, mogli smo očekivati da će ubrzo biti ubijeno deset Muslimana."

Tako je kanadski general Dejvid Frejzer/David Fraser, koji je od aprila 1994. do maja 1995. godine bio vojni asistent komandanta snaga UN u sektoru Sarajevo, opisao odgovore srpskih snaga na vatru Armije BiH. "Najveći deo njihovih odgovora bio je neproporcionalan", smatra kanadski general i ilustruje to jednim primerom.

Armija BiH je sa četiri minobacačke granate pogodila kasarnu u Lukavici u kojoj se nalazila komanda Sarajevsko-romanijskog korpusa i štab optuženog generala Dragomira Miloševića. Po kanadskom generalu, koji je do nedavno komandovao savezničkim snagama u Avganistanu, to je bio legitimni vojni cilj, "udar vojske na vojsku."

Srpska strana je na to uzvratila "kontinuiranom baražnom vatrom na grad" što je, po njemu, neproporcionalan odgovor. Odgovarajući na pitanja sudija, Frejzer je naveo tri kriterija koja, u razmatranju odgovora na napad neprijatelja, mora da ima u vidu svaki odgovorni komandant. Prvi je izbor vojnog cilja na koji će uzvratiti, drugi je procena rizika kolateralne štete, a treći primena sile koja će biti srazmerna napadu na koji se odgovara. U pomenutom primeru uzvraćanja na napad na kasarnu u Lukavici, nije zadovoljen ni jedan od ovih kriterija.

General Frejzer je potvrdio da je srpskoj strani bilo teško, čak i nemoguće, da uzvrati na minobacačke pozicije Armije BiH, jer su granate na kasarnu ispaljene sa kamiona koji su se kretali gradom i time ugrožavali civile. U takvoj situaciji kanadski general bi, kako je rekao, morao da odustane od odgovora, zbog toga što nije u stanju da nađe vojni cilj i zbog velikog rizika kolateralne štete.

U unakrsnom ispitivanju, odbrana je generala Frejzera pitala da li jedna sukobljena strana stiče "vojnu prednost" u odnosu na drugu ako svoje "vojne objekte smesti u civilnim zonama?" Svedok je potvrdio da se time stiče "izvesna vojna prednost jer je takve objekte teže napasti", ali je ukazao da se istovremeno "povećava rizik kojem se izlažu civili."

Na pitanje odbrane kakvi su "standardi za postupanje razumnih komandanata" u takvim situacijama, kanadski general je odgovorio da bi "razumni komandant nastojao da smanji rizik po civile."

Odbrana – koja dokazuje da su komandanti Armije BiH izlagali svoje civile nepotrebnim rizicima – se složila sa standardima na koje je ukazao general Frejzer. Složila se, takođe, i sa njegovom izjavom iz 2002. godine, na suđenju generalu Stanislavu Galiću, kada je rekao da "cilj okružen civilima predstavlja najgoru noćnu moru svakom komandantu."

Optužba, međutim, nastoji da dokaže da general Milošević, kao i njegov prethodnik na položaju komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa, general Galić, nisu patili od takvih noćnih mora kada su u pitanju bili sarajevski ciljevi okruženi civilima.

Dijeljenje sadržaja