Svedokinje snajperskog napada na tramvaj u Sarajevu odbacuju tvrdnje odbrane generala Dragomira Miloševića da su bile žrtve metaka koji su zalutali u razmeni vatre između "dve zaraćene strane". Sigurne su da su hici došli iz pravca Grbavice i da ih je ispalila "samo jedna zaraćena strana"


Svedokinja pod pseudonimom 118 je 27. februara 1995. godine vozila tramvaj u kojem je ranjeno najmanje troje ljudi, među njima i 19-godišnja Alma Ćehajić. Njih dve su danas svedočile na suđenju generalu Dragomiru Miloševiću, u nastavku izvođenja dokaza o snajperskim napadima na civile od leta 1994. do jeseni 1995. godine, u periodu u kojem je optuženi bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS.

Svedokinje su opisale da je na tramvaj pun ljudi, koji se kretao od centra grada ka Ilidži, u blizini kasarne Maršal Tito ispaljeno više metaka od kojih je jedan pogodio Almu Ćehajić u ruku. "Kada je pucnjava počela, čučnula sam i molila boga da me metak ne pogodi u kičmu da ne bih ostala nepokretna", kaže ona i dodaje da je, pošto je pogođena "samo u ruku", osetila neku vrstu olakšanja. Obe svedokinje su sigurne da je vatra došla sa juga, sa položaja srpske vojske. Na to, rekla je Alma Ćehajić, ukazuju ulazna i izlazna rana na njenoj ruci kao i činjenica da su meci, kako je istakla zaštićena svedokinja, pogodili levu stranu tramvaja, koja je u tom trenutku bila okrenuta ka Grbavici.

Odbrana, međutim, sugeriše da su ti meci "zalutali" sa obližnjeg Vrbanja mosta "usled borbi između dve zaraćene strane". U prilog takvoj tvrdnji branilac generala Miloševića je predočila izveštaj Unprofora u kojem se navodi da su se 27. februara 1995. godine, u vreme kada je pogođen tramvaj, vodile borbe između Vojske Republike Srpske i Armije BiH na Vrbanja mostu.

Svedokinje odgovaraju da nisu čule nikakvu pucnjavu koja je ličila na borbu dve strane, te da je tramvaj pogođen sa južne, a ne sa istočne strane gde su se, po Unproforu, vodile borbe. "Nije se radilo o pucnjavi zaraćenih strana, nego o pucnjavi jedne strane na naš tramvaj", rekla je zaštićena svedokinja. U dodatnom ispitivanju, tužilac je pažnju sudskog veća skrenuo na deo istog dokumenta u kojem se navodi da je Unprofor, na osnovu izjava svedoka, zaključio da su hici na tramvaj došli iz pravca Grbavice.

Pred kraj današnje rasprave, iskaz je otpočeo još jedan vozač tramvaja, svedok pod pseudonimom 54 i sa merama zaštite lika i izmene glasa. On je ranjen 21. novembra 1994. godine kada je metar ispred tramvaja koji je vozio pala granata, koja je po njegovom mišljenju ispaljena takođe iz pravca Grbavice.

Dijeljenje sadržaja