Svedočenje bivšeg državnog sekretara SAD na raspravi o odmeravanju kazne bivšoj predsednici Republike Srpske


Dva su razloga zbog kojih je bivši američki državni sekretar Medlin Olbrajt/Madeleine Albright došla u Hag da - kao zajednički svedok optužbe i odbrane - svedoči na raspravi o odmeravanju kazne Biljani Plavšić.

Prvi razlog, kako je objasnila, je taj što snažno podržava rad Haškog tribunala na utvrđivanju pojedinačne i uklanjanju kolektivne odgovornosti za užasne zločine koji su izvršeni na području bivše Jugoslavije. Mada ne može da "ispravi sve nepravde" Tribunal je, smatra Olbrajt, "važan korak ka obezbeđivanju pravde za žrtve i pomirenju svih strana, nevinih u ovom konfliktu."

Drugi razlog dolaska Medlin Olbrajt u Hag je njen osećaj dužnosti da iskaže priznanje osobi koja je prihvatila odgovornost za ratne zločine i spremna je da primi kaznu za ono što je učinila. Ono što je uradila Biljana Plavšić "nije bilo samo priznanje krivice, već istovremeno i priznanje Tribunala i njegove uloge", što je, po gospođi Olbrajt, "veoma važno".

Kao tadašnji ambasador SAD u Savetu bezbednosti UN, Medlin Olbrajt je početkom 1993. igrala značajnu ulogu u osnivanju Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Gotovo deset godina kasnije, u Hagu, Olbrajt priznaje da tada niko nije verovao da će Tribunal funkcionisati, da će UN izabrati sudije i tužioca, da će biti optuženih, hapšenja, suđenja, presuda i kazni. Kaže da je bila jedina, ili jedna od retkih, koja je tvrdila suprotno: da će Tribunal ne samo funkcionisati, nego će igrati i ključnu ulogu u utvrđivanju odgovornosti i omogućavanju pomirenja. Činjenica da je danas tu potvrđuje da je bila u pravu.

Sa optuženom Biljanom Plavšić Medlin Olbrajt se prvi put srela u proleće 1997. u Portugaliji, na ministarskom sastanku Odbora za implementaciju Dejtonskih sporazuma. Priznaje da nije "gorela od želje" da s njom razgovara, pošto su joj bile poznate javne izjave u kojima je Biljana Plavšić zastupala stavove koji su njoj, kako je rekla, "bili odvratni". U Portugaliji se, zato, nisu odvojeno sastali.

Nešto kasnije, pošto joj je javljeno da "ima indicija da je Biljana Plavšić zainteresovana da zauzme pozitivan pristup", Medlin Olbrajt je otišla u Banja Luku. Zvanični deo sastanka je, kako ga je danas opisala, bio razočaravajući - "vrlo zvaničan i uzdržan" - tako da je Olbrajt zatražila razgovor u četiri oka. Nakon tog razgovora joj je, kaže, "postalo jasno da je Biljana Plavšić shvatila gde su počinjene greške i da je razumela da u Dejtonskom sporazumu ima stvari koje treba podržati i koje omogućavaju da se neki ciljevi ostvare mirnim putem i da se Srbima obezbedi stepen dostojanstva."

Kontakt je zatim nastavljen brojnim telefonskim razgovorima u kojima su se sagovornice ponekad slagale, a ponekad ne. Biljana Plavšić je protestvovala zbog hapšenja optuženih za ratne zločine koja su počela u leto 1997., ali je prihvatala objašnjenja i argumentaciju zašto je to nužno. Bili su to, priseća se Olbrajt, "teški razgovori", u kojima je Plavšićeva nastupala sa svojih poznatih, nacionalističkih pozicija, držala joj "lekcije o srpskom Kosovu", ali je istrajavala u opredeljenju za primenu Dejtonskih sporazuma. Takvo opredeljenje je u tom trenutku, priznaje Olbrajt, bilo vrlo rizično i nepopularno i Biljana Plavšić je zbog njega u jesen 1997. izgubila izbore za predsednika Republike Srpske.

Branilac Biljane Plavšić, američki advokat Robert Pavić, je na kraju svedočenja upitao Medlin Olbrajt: "Da li je optužena bila vaša marioneta?" Olbrajt je takve ocene ocenila "smešnim" budući da je Plavšićeva, kako je rekla, "žena čvrstih ubeđenja, a ne marioneta". Dodala je da su se takve ocene pojavljivale u medijima u Srbiji gde o njoj, priznaje, "nije postojalo visoko mišljenje" i koji su, na taj način, pokušavali da diskredituju i nju i Biljanu Plavšić.

Razprava o odmeravanju kazne Biljani Plavšić se nastavlja. (kraj)

Dijeljenje sadržaja