Druga strana, tvrde pravni zastupnici SCG pred Međunarodnim sudom pravde, nije iznela ni jedan dokaz o postojanju "genocidnog obrasca." Obrazac mnogih "izolovanih zločina koji nisu genocid ne može", po Beogradu, da posluži kao "potvrda da je genocid počinjen." Zašto Beograd ne može da drugoj strani i sudu dostavi neredigovane dokumente Vrhovnog saveta odbrane


Predposlednjeg dana rasprave u sporu "BiH protiv SCG" pred Međunarodnim sudom pravde, predstavnici Beograda su osporavali teze sarajevskih zastupnika da se zaključci o postojanju genocidne namere mogu izvlačiti iz razmera zločina i obrasca po kojem su oni vršeni, kao i iz broja žrtava i okrutnosti postupanja s njima.

Ne negirajući da su u BiH počinjeni teški zločini i da je zaista postojao "obrazac kriminalnog ponašanja", pravni zastupnik SCG Saša Obradović je tvrdio da druga strana nije iznela ni jedan dokaz o postojanju "genocidnog obrasca." Obrazac mnogih "izolovanih zločina koji nisu genocid ne može", po Obradoviću, da posluži kao "potvrda da je genocid počinjen."

Obradović je još jednom optužio zastupnike Sarajeva da namerno "preteruju sa brojem žrtava" u Zvorniku, Bijeljini, Kozarcu, Omarskoj, Trnopolju i na drugim mestima zločina, "sa ciljem da stvore lažnu sliku i utisak o obrascu masovnih zločina." Ukazujući da je "broj žrtava važan za genocid", Obradović se pozvao na međunarodno-pravne dokumente prema kojima je – da bi se neki zločin kvalifikovao kao genocid – neophodno postojanje namere da se uništi "značajan deo" neke nacionalne ili verske grupe.

Obradović je, takođe, ukazao i na činjenice koje, po njemu, ukazuju da nije postojala genocidna namera protiv bosanskih Muslimana i Hrvata. Naveo je da su se u bolnicama "širom Republike Srpske" tokom čitavog rata lečili nesrpski pacijenti, kao i da je Srbija 1993. godine zbrinula više od 30.000 muslimanskih izbeglica. Ukazujući da je ubrzo nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine pala i Žepa, ali da u njoj nije bilo masovnih ubistava, Obradović se glasno zapitao "zašto bi postojala genocidna namera prema Muslimanima iz Srebrenice a ne i prema onima iz Žepe, kada je reč o istim, istočno-bosanskim Muslimanima?"

Odgovarajući na pitanje jednog od sudija koje se odnosilo na redigovane delove zapisnika sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane SRJ, Obradović je objasnio da je reč o "strogo poverljivim vojnim dokumentima" kakvi postoje u svim zemljama. Dokumenti su dostavljeni tužilaštvu Haškog tribunala sa zahtevom da se odobre zaštitne mere za delove koji su bitni za nacionalnu bezbednost, što je sud prihvatio. Zastupnici Beograda pred Međunarodnim sudom, rekao je Obradović, iz dva razloga ne mogu da govore o sadržaju tih dokumenata: prvo, najviši organi u zemlji proglasili su ih za vojnu tajnu i, drugo, Tribunal im je odobrio zaštitne mere čije bi kršenje moglo da bude kažnjeno kao nepoštovanje suda. Zbog toga se, zaključio je Obradović, "iz činjenice da drugoj strani nisu dostavljene neredigovane verzije tih dokumenata ne mogu izvlačiti negativni zaključci po SCG."

Na izvlačenje takvih zaključaka su, u drugoj rundi svojih argumenata, pozvali predstavnici Sarajeva, prema kojima odbijanje države da dostavi dokaze samo po sebi predstavlja "dokaz štete koju bi ti dokumenti mogli da nanesu strani u sporu."

Dijeljenje sadržaja