Žalbeno veće većinom glasova (3:2) odbacilo žalbu tužilaštva na odluku Pretresnog veća od 12. oktobra prošle godine, kojom je Ramušu Haradinaju, takođe većinom glasova (2:1), dozvoljeno ograničeno i kontrolisano političko angažovanje dok je na privremenoj slobodi. UNMIK-u postavljeni dodatni uslovi pod kojima će odobravati političke aktivnosti optuženog


Većinom glasova (3:2) Žalbeno veće je danas odbacilo žalbu tužilaštva na odluku od 12. oktobra prošle godine, kojom je optuženom Ramušu/Ramushu Haradinaju dozvoljeno ograničeno i kontrolisano političko angažovanje dok na privremenoj slobodi čeka početak suđenja. Ta odluka Pretresnog veća doneta je takođe većinom glasova (2:1), a njeno izvršenje je, nakon dva dana, na zahtev tužilaštva zaustavljeno do odluke po žalbi.

Odbacujući žalbu tužioca, većina u Žalbenom veću (sudije Pokar/Pocar, Meron i Gunej/Gunay) je donekle pooštrila uslove pod kojima će UNMIK, "od slučaja do slučaja", odobravati ili odbijati zahteve optuženog za političke nastupe. Te zahteve će, prema današnjoj odluci, Haradinaj morati da upućuje ne samo UNMIK-u nego i tužilaštvu Tribunala, najmanje 48 sati pre traženog političkog nastupa, kako bi tužilaštvo moglo da odgovori. Tužilaštvo će moći da o svakom takvom zahtevu uputi UNMIKU svoje mišljenje u podnesku od najviše 400 reči, a UNMIK je dužan da to uzme u obzir pre nego što optuženom dozvoli ili zabrani traženu političku aktivnost. UNMIK je, dalje, dužan da detaljno obrazloži svako eventualno odobrenje političkog angažovanja optuženog i da o tome obavesti strane – tužilaštvo i Haradinaja – najmanje četiri sata pre predviđenog nastupa. Prema odluci iz oktobra prošle godine, UNMIK će odobravati Haradinajev politički angažman "u meri u kojoj bude smatrao da je to značajno za pozitivan razvoj političkog i bezbednosnog stanja na Kosovu."

Sudije Šahabudin/Shahabuddeen i Šomburg/Schomburg nisu prihvatili odluku većine iz istih razloga iz kojih se sudija Ađijus/Agius u oktobru prošle godine suprostavio odluci većine u svom Pretresnom veću da se Haradinaju odobri politički angažman pod nadzorom UNMIK-a.

Šahabudin i Šomburg, kao i Ađijus, energično se protive "da se na UNMIK delegiranju odgovornosti koje pripadaju isključivo Pretresnom veću i Tribunalu." Većina u Žalbenom veću smatra da se ne radi o delegiranju već o "pozajmljivanju" ovlašćenja koja se u svakom trenutku mogu uzeti natrag, ali manjina to ne prihvata ukazujući da se sudska ovlašćenja ne mogu ni ustupati ni pozajmljivati ne-sudskim organima. Mada Pretresno veće zadržava pravo da revidira odluke UNMIK-a, po Šahabudinu i Šomburgu radi se o "naknadnim intervencijama, kada je šteta već mogla da bude učinjena."

U ovom se slučaju, zaključuje manjina Žalbenog veća, radi o nalaženju prave ravnoteže između "slobode izražavanja optuženog" i nužnosti da se osigura da će se on pojaviti na suđenju i da se zaštite svedoci, žrtve i druge osobe. Po njima, to je isključiva odgovornost Tribunala i ne može se ni na koga prenositi.

Dijeljenje sadržaja