Osmog dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde reč su dobili pravni zastupnici Srbije i Crne Gore koji su, u uvodnim rečima, najavili kako će osporavati ne samo tvrdnje suprotne strane da je u BiH počinjen genocid, već i nadležnost najvišeg svetskog suda da o tome raspravlja i presuđuje


Prvog dana izlaganja svojih argumenata pred Međunarodnim sudom pravde, pravni zastupnici Srbije i Crne Gore pozvali su drugu stranu na "dijalog" u cilju rešenja međusobnog spora, najavili su da će osporavati nadležnost najvišeg svetskog suda da o tome presuđuje i ukazali su na izvesne "faktičke netačnosti" u navodima o razmerama pojedinih zločina u Bosni i Hercegovini.

Ukazujući da "istinu o tome šta se devedesetih godina dogodilo u bivšoj Jugoslaviji moramo da ustanovimo sami, a ne da nam je utvrđuje neko drugi", glavni pravni zastupnik SCG Radoslav Stojanović je rekao da je Beograd "spreman za traženje rešenja dijalogom, u uverenju da je to jedini put ka trajnom miru, dobrosusedskim odnosima i saradnji." Bilo kakva odluka bilo kojeg suda, domaćeg ili međunarodnog, pa i ovog pred kojim se raspravlja slučaj "BiH protiv SCG", po Stojanoviću će izazvati nezadovoljstvo na jednoj ili na obe strane i doprineti narastanju nacionalnog i verskog ekstremizma koji je i dalje prisutan. Stojanović, kako je rekao, "ne može da zamisli" da države bivše Jugoslavije, uključujući SCG i BiH, "nisu izvukle lekciju iz nedavne prošlosti u kojoj su propustili brojne prilike da stupe u direktne pregovore koji su mogli da dovedu do kompromisa i spreče da se politički sukob izrodi u vojni konflikt."

Nakon diplomatske uvodne reči profesora Stojanovića, koji je inače od nedavno ambasador SCG u Holandiji, zamenik glavnog pravnog zastupnika Beograda Saša Obradović je ukazao na izvesne "faktičke netačnosti" u navodima bosanske strane. U osporavanju tvrdnji o razmerama i karakteru pojedinih zločina u Bosni i Hercegovini, Obradović se najčešće pozivao na presude i nalaze Haškog tribunala, veoma pohvalno se izražavajući o "ogromnom poslu koji su obavili istražitelja tužilaštva na utvrđivanju onoga šta se zaista dogodilo." S druge strane, ukazao je Obradović, zastupnici BiH svoju tvrdnju o genocidu zasnivaju na izveštajima raznih tela UN kao što su Komisija eksperata ili specijalni izvestilac za ljudska prava Mazovjecki koji, po njemu, "nisu primenili odgovarajuće metode istrage" pa im, zato, "nedostaju kredibilnost i dokazna vrednost." Još su nepouzdaniji, smatra Obradović, iskazi žrtava koje su prikupile razne nevladine organizacije, kao i priloženi medijski izveštaji i video materijali koji su, po njemu, "autorske kreacije bez ikakve dokazne vrednosti."

Optužujući zastupnike BiH da "uporno povećavaju broj žrtava", Obradović je citirao prošlogodišnje podatke Istraživačko-dokumentacionog centra Mirsada Tokače o potvrđenom broju poginulih tokom rata u BiH: ukupno 93.837, a od tog broja 54.190 vojnika. Navodeći da je tokom rata u BiH poginulo 24.216 Srba, Obradović se zapitao: "A ko je njih ubio?", zamerajući zastupnicima druge strane da bi u "ovom slučaju trebalo da predstavljaju i bosanske Srbe."

Bosanskih Srba se u svom izlaganju dotakao i Tibor Varadi, treći član pravnog tima SCG koji je govorio na današnjoj raspravi. Ukazujući na kontraverznost spora koji je pokrenulo Sarajevo, Varadi je rekao da je "pola BiH snažno protiv ove tužbe." Jedan od rezultata tog kontraverznog spora – ukoliko sud zaključi da je SCG odgovorna za genocid u BiH – bio po Varadiju i taj što bi "Republika Srpska – navodni počinilac tog zločina – imala pravo na odštetu od Kosova, koji je formalno pravno deo Srbije i Crne Gore."

U sutrašnjem nastavku rasprave zastupnici SCG će, najavio je Varadi, obrazložiti zašto Međunarodni sud pravde nije nadležan da presuđuje u ovom sporu, uprkos činjenici da je već tri puta: 1993., 1996. i 2003. presudio da jeste.

Dijeljenje sadržaja