Nakon završnih reči optužbe i odbrane, zakazanih za početak aprila, sudije će odlučivati da li je Orić bio "običan ratnik" ili "gospodar rata" u Srebrenici 1992. i 1993. godine


Posle godinu i po dana, 80 ispitanih svedoka i blizu 1.700 dokumenta uvedenih u dokazni materijal, završen je dokazni postupak na suđenju Naseru Oriću.

Tokom 182 dana izvođenja dokaza optužba i odbrana su na različite načine predstavljali ulogu optuženog u Srebrenici u drugoj polovini 1992. i početkom 1993. godine. Dok su tužioci nastojali da ga prikažu kao “gospodara rata”, odbrana je tvrdila da je Orić bio “samo običan ratnik.”

Optužnica Orića tereti za razaranje oko 50 srpskih sela u bratunačko-srebreničkom području 1992. i 1993. godine, te za mučenje i ubistvo srpskih zatočenika u srebreničkoj policijskoj stanici tokom istog perioda. Ta dela opisana su u četiri tačke optužnice i okarakterisana su kao kršenja zakona i običaja ratovanja.

Optužba tvrdi da je Orić, kao komandant srebreničkih oružanih snaga, “pripremao, rukovodio i počinio” zločine navedene u optužnici, odnosno da nije sprečio izvršenje, niti kaznio počinioce. Tokom osmomesečnog izvođenja dokaza u korist optužbe je svedočilo 50 svedoka – žrtava i očevidaca zločina za koje se Orić tereti. Tužilaštvo je u dokazni materijal uvelo 625 dokumenata među kojima i snimak i transkript intervjua koji je Orić, kao osumnjičeni, dao istražiteljima tužilaštva 2001. godine. Neke od Orićevih izjava u tom intervjuu su tokom suđenja otežale posao njegovim braniocima.

Orićeva odbrana je dokazivala da Orić nije mogao komandovati srebreničkim snagama jer nije postojalo čvrsto vojno ustrojstvo. Većina od ukupno 29 svedoka odbrane je, tokom šest meseci izvođenja dokaza, tvrdila da je optuženi bio samo vođa jedne od više desetina naoružanih muslimanskih grupa među kojima nije bilo koordinacije, niti jedinstvene komande. Tako, tvrde branioci, Orić ne može biti odgovoran za zločine počinjene u srebreničkoj policijskoj stanici, niti za razaranje srpskih sela.

Branioci su, takođe, uvodeći u dokazni materijal više od hiljadu dokumenta, tvrdili da je razaranje sela u određenim slučajevima bilo opravdano vojnom nuždom, jer su civilni objekti korišteni u vojne svrhe, te da su u pojedinim slučajevima srpske kuće pljačkali i pustošili izgladneli muslimanski civili koji su nakon borbi ulazili u sela.

Kao dokaz Orićeve komandne uloge tužilaštvo je priložilo 263 dokumenta koje su haški istražitelji zaplenili u štabu Drugog korpusa Armije BiH ili su ih dobili od vlasti Republike Srpske. Na nekim od tih dokumenata je Orić potpisan kao komandant srebreničkih oružanih snaga. Odbrana međutim tvrdi da su ti potpisi, kao i većina dokumenata, falsifikovani, te da zbog toga nemaju dokaznu vrednost.

Pošto su veštaci-grafolozi pozvani od strane optužbe i odbrane dali dijametralno suprotne iskaze, sudsko veće je kao poslednjeg svedoka na suđenju pozvalo svog veštaka i od njega zatražilo da analizira uzorak od 11 spornih potpisa. Posle jednomesečne obrade dokumenata, slovenački grafolog Dorjan Keržan je za šest spornih potpisa, rekao da se sa sigurnošću ili velikim stepenom verovatnoće može reći da su ispisani Orićevom rukom. Za preostalih pet nije mogao da tvrdi ni da jesu, ni da nisu Orićevi.

Završne reči optužbe i odbrane biće održane između 4. i 7. aprila a prvostepena presuda u "slučaju Orić" očekuje se do početka letnje pauze u radu Tribunala.

Dijeljenje sadržaja