Odbrana traži da se iz dokaza izuzmu video snimci i transkript intervjua koje su istražitelji tužilaštva vodili sa Naserom Orićem dve godine pre podizanja optužnice. Optužba se, u svom dokaznom postupku, uveliko oslanjala na neke od Orićevih izjava iz tih intervjua.


U svom dokaznom postupku, kao i u unakrsnom ispitivanju svedoka odbrane, tužilac se često pozivao na neke od izjava iz intervjua koje su istražitelji tužilaštva u aprilu i maju 2001. godine vodili sa Naserom Orićem kao osumnjičenim. U tim višednevnim intervjuima Orić je opširno govorio o događajima u području Srebrenice krajem 1992. i početkom 1993. godine i o svojoj ulozi u organizaciji odbrane stanovništva opkoljene enklave, izložene stalnim napadima srpskih snaga. Pritom je rekao i neke stvari koje mu ne idu u prilog, a na koje se u svom dokaznom postupku oslonila optužba.

Orićeva odbrana je, međutim, sada podnela formalni zahtev da se snimci i transkript intervjua iz aprila i maja 2001. godine izuzmu iz dokaznih spisa, obrazlažući to "nestručnim prevodom" i "nedostatkom adekvatne pravne zaštite" osumnjičenog tokom intervjua, kao i značajnim razlikama između onoga što je Orić zaista rekao i onoga što mu se pripisuje u transkriptu intervjua.

Tokom izvođenja svojih dokaza odbrana je tvrdila da su Orićeve izjave istražiteljima neistinite i da, kako su tvrdili neki svedoci odbrane, Orić "ne zna šta govori" i "očigledno nije upoznat sa situacijom". Odbrana je u više navrata ukazivali na to da prevodilac koji je u Sarajevu prevodio intervju sa Orićem ne govori dobro bosanski jezik, što je potvrdilo i više svedoka odbrane. "Čujete li da osoba sa snimka govori srpsko-hrvatski ili bosanski jezik", bilo je pitanje koje su branioci postavljali svojim svedocima. A oni su odgovarali da "prevodilac nagađa i brka pojedine pojmove u bosanskom jeziku" i čak da ga ni sami "ne razumeju najbolje".

Pogrešan prevod je, tvrdi odbrana, "doveo do konfuzije u razgovoru istražitelja i osumnjičenog". Odbrana ukazuje da pitanja koja su mu na engleskom jeziku postavljali istražitelji nisu tačno prevođena na bosanski, što je Orića moglo navesti na krive odgovore. Zabunu kod osumnjičenog je, tvrdi odbrana, izazvalo i "agresivno ispitivanje od strane istražitelja".

Razgovorima istražitelja sa osumnjičenim prisustvovao je i tadašnji Orićev advokat Rifat Konjić koji je, kako se ukazuje u zahtevu za izuzimanje intervjua, često "pomagao" Oriću i komentarisao njegove reči, a u transkriptu su njegovi komentari pripisani osumnjičenom. Konjić, prema navodima odbrane, nikada nije imenovan za Orićevog branioca pred Tribunalom i nije na listi advokata koju vodi Sekretarijat haškog suda. Tokom intervjua Konjić je, tvrdi odbrana, "navodio Orića da iznese potencijalno inkriminišuće dokaze" i "nagovarao optuženog da odgovara na pitanja i kada je bilo očigledno da se pojedinih događaja ne seća". Konačno, Konjić je na kraju nagovorio Orića da potpiše dokumenta koja su mu prezentirali istražitelji i na taj je način, po oceni branilaca, "praktično radio za tužilaštvo, a ne za optuženog."

Odbrana je naglasila da je na navedene propuste upozorila još pre dve i po godine i da od tada zahteva od tužilaštva da ispravi bar transkript razgovora. No, kako tužioci nisu ništa preduzeli, sada je po braniocima prekasno za ispravke, pa se zato traži da i video zapis i transkript razgovora budu izuzeti iz dokaznih spisa.

Dijeljenje sadržaja