Zašto su kosovski Albanci bežali u proleće 1999. godine – prema ličnom mišljenju svedoka odbrane Slobodana Miloševića


"Ništa tužnije nego gledati sirotinju koja se po nečijem nalogu seli iz svojih kuća" – zapisano je 30. marta 1999. u Ratnom dnevniku pukovnika Vlatka Vukovića, komandanta II bataljona 549. Motorizovane brigade VJ. Pukovnik je to zapisao nakon što je na putu Đakovica-Prizren naišao na kolonu od oko 2.000 iznemoglih izbeglica, uglavnom starijih ljudi, žena i dece, koji su krenuli u pravcu Albanije.

Svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću, pukovnik Vuković je rekao kako je te ljude pokušavao da nagovori da se vrate kućama, ali su oni insistirali da nastave do Albanije. Objasnili su mu, tvrdi, da ih je strah od NATO bombardovanja, kao i da su im "teroristi naredili da odu iz sela." Istina, priznaje pukovnik, "bilo je i onih koji su govorili da se plaše dejstva vojske" ali su po njemu "glavna bila prva dva objašnjenja: NATO i teroristi."

Svedok je ponudio i svoje lično mišljenje o tome zašto su izbeglice napuštale Kosovo, a sudije su pristale da ga čuju uprkos prigovora tužioca, koji je primetio da pukovnik, ipak, nije ekspert i nije imao pristupa dokumentaciji na osnovu koje su eksperti tužilaštva došli do drugačijih zaključaka o razlozima odlaska kosovskih Albanaca

Prema ličnom mišljenju pukovnika Vukovića, u pozadini svega je nastojanje da se "inscenira humanitarna katastrofa kako bi se NATO opravdao pred javnim mnenjem sopstvenih i neutralnih zemalja." Pored toga NATO je, podsticanjem izbeglica, hteo da "raščisti teren za neselektivna bombardovanja svih ciljeva na Kosovu" koja su, po njemu, usledila nakon 8. aprila 1999. godine. Iz istih razloga je, prema ličnom mišljenju pukovnika Vukovića, NATO bombardovao kolone izbeglica koje su pokušavale da se vrate u svoja sela. Pukovnikovo lično mišljenje se, inače, u celosti podudara sa tvrdnjama Slobodana Miloševića, koje on zastupa od prvog dana suđenja.

Sudije je posebno interesovalo šta je pukovnik Vuković zapisao u svoj Ratni dnevnik 27. i 28. aprila 1999. godine, kada je njegova jedinica učestvovala u "operaciji Meja." Prema optužnici, "snage SRJ i Srbije" su tih dana izvele "masivni napad na albansko stanovništvo u dolinama Caragojs, Erenik i Trava" a u Meji su iz konvoja izbeglica izdvojile veliki broj muškaraca od kojih se oko 300 i dalje smatra nestalim. Leševi nekih od nestalih kod Meje su, tvrdi tužilac, pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici.

Ništa od svega toga, međutim, nema u pukovnikovom Ratnom dnevniku. Naprotiv, zabeleženo je nešto suprotno: da je 27. aprila u 8,35 sati iz "grupe civila, među kojima je bilo i dece, otvorena vatra na vojnike koji su bili na linijama blokade" i da su tom prilikom ranjena dva dobrovoljca iz I čete pukovnikovog bataljona. U Ratnom dnevniku nije zapisano šta su – ako išta – pukovnik i starešine napadnute čete učinili da bi pronašli i uhvatili one koji su iz grupe civila pucali na vojsku.

O tome bi, možda, moglo da bude više reči sledeće sedmice, u unakrsnom ispitivanju pukovnika Vukovića.

Dijeljenje sadržaja