Iako se "gadi autora", pukovnik Vlatko Vuković je ipak pročitao knjigu "Kako viđeno tako rečeno" i u njoj nije našao "ništa tačno." Miloševićevo nastojanje da rehabilituje svog svedoka i termin "čišćenje"


Mada je u izjavi Komisiji VJ za saradnju sa Haškim tribunalom napisao da knjigu "Kako viđeno - tako rečeno" nije pročitao do kraja, pošto mu se "gadi njen autor" – za kojeg je pogrešno verovao da je Nataša Kandić – pukovnik Vlatko Vuković je u danas u dodatnom ispitivanju od strane optuženog Miloševića priznao da je tu "odvratnu knjigu" ipak pročitao u celosti. Radi se, inače, o kompilaciji izjava koje su posmatračima OEBS dale izbeglice i žrtve zločina počinjenih na Kosovu 1999. godine a čije je izdanje na srpskom jeziku objavio Fond za humanitarno pravo.

Pošto je pukovnik Vuković priznao da je knjigu pročitao u celosti, Milošević ga je pitao "šta je u njoj tačno?" Vuković je kategorički odgovorio "ništa", na šta je reagovao sudija Bonomi/Bonomy ocenjujući da su i pitanje i odgovor "besmisleni", pošto bi svedok "morao u svakom trenutku da bude na svakom delu Kosova" da bi znao da li se dogodilo sve što se opisuje u toj knjizi.

Milošević, međutim, ne smatra da je to "besmisleno", a svedok je ponudio da svoj krajnje negativan stav prema toj knjizi objasni načinom na koji se, u njoj, opisuju verske zajednice. Sudije su mu dozvolile iako to nije bilo predmet unakrsnog ispitivanja. Deklarišući se kao "ateista i bezbožnik", svedok je ukazao da se u knjizi za Srpsku pravoslavnu crkvu kaže da je doprinela širenju nacionalizma i podržavala Miloševića u njegovoj "kampanji za Veliku Srbiju", što sve, po njemu, nije tačno, jer je – kako je rekao – opšte poznato da je SPC "najumerenija" od svih crkava na Balkanu i da je stalno "pozivala na mir, saradnju i toleranciju." S druge strane, u knjizi se kaže da "religiozna identifikacija nije posebno jaka kod kosovskih Albanaca, koji su većinom islamske veroispovesti." Po pukovniku Vukoviću to je takođe pogrešno, jer je "islamski fundamentalizam najveći izvor zla i terorizma." Sudija Bonomi se ogradio od ovih teza Miloševićevog svedoka odbrane, ukazujući da ne prihvata takve kvalifikacije muslimana.

Milošević je, u dodatnom ispitivanju, nastojao da rehabilituje svog svedoka i pruži mu priliku da dodatno objasni kako se u njegovom Ratnom dnevniku iz 1999. našao termin "čišćenje" i šta on, zapravo, znači. Svedok je ponovio objašnjenje iz unakrsnog ispitivanja da je zapis o "čišćenju Bele Crkve" 25. marta 1999. u Ratni dnevnik uneo njegov zamenik, koji je iz naredbe za protiv-terorističku akciju "automatski prepisao" šta je bio zadatak jedinice kojom je komandovao pukovnik Vuković.

Kako je u toj naredbi stajalo da je zadatak jedinice da izvrši "energičan pretres sela Bela Crkva", sudiju Bonomija je čudilo kako je Vukovićev zamenik - koji se tog dana nalazio u štabu a ne na terenu - mogao pretpostaviti da će u tom pretresu teroristi biti pronađeni i "očišćeni", kako je upisao u Ratni dnevnik. Ukazujući da tvrdnje o pukom "prepisivanju naredbi" u Ratni dnevnik pobuđuju sumnju da su i "analize akcija" – koje su u Hag doneli pukovnik Vujović i drugi Miloševićevi svedoci – "samo puke kopije početnih planova", sudija Bonomi je primetio da takva linija odbrane "nije od velike pomoći za predmet optuženog."

Suđenje Slobodanu Miloševiću biće nastavljeno u sredu 9. novembra.

Dijeljenje sadržaja