Kosovo je, po Slobodanu Miloševiću, 1995. godine bilo "najbezbednije mesto u Srbiji" a Priština najsigurniji grad za srpske "studente i devojke jedinice." General Đošan u unakrsnom ispitivanju negira da je vojska raspoređivana na Kosovo da bi "zastrašivala stanovništvo."


Prema zapisniku sa sastanka Vrhovnog saveta odbrane od 13. aprila 1995. godine, čije je delove danas citirao tužilac Najs/Nice, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević je Kosovo ocenio kao "najbezbednije mesto" u Srbiji. Ilustrovao je to upućivanjem 9.000 studenata na Prištinski univerzitet kao i činjenicom da "devojke jedinice iz Srbije same mogu da šetaju usred noći Prištinom." Međutim, zaključio je Milošević, "dobro je da tamo budu, da to može da funkcioniše, jer zna se da strah kuću čuva."

Ono što je "dobro da tamo bude" kako bi "strah čuvao kuću" je Vojska Jugoslavije. Naime, ovim Miloševićevim ocenama prethodila je njegova rasprava sa Momčilom Perišićem, tadašnjim načelnikom Generalštaba, o snagama na koje se može računati za slučaj sukoba sa teroristima na "najbezbednijem mestu" u Srbiji. Osim 130.000 "svojih ljudi", to jest pripadnika VJ, Perišić bi u tom slučaju, kako mu je rekao Milošević, mogao da računa i na "100.000 policajaca, koji će delovati zajedno sa vojskom."

Milošević, zatim, navodi primer Đakovice, koju naziva "najlepšim, najbogatijim i najorganizovanijim gradom na Kosovu, u koji su šiptarski teroristi najviše investirali." Na brdu iznad grada je, ukazuje on Perišiću, napuštena kasarna u koju treba smestiti oklopnu motorizovanu jedinicu VJ kako bi se "šiptarskim teroristima" stavilo do znanja da vojska postoji i da će njihovo blago biti uništeno ako se desi nešto što ne bi trebalo da se desi. Jer, kao kaže Milošević, "zna se da strah kuću čuva."

Tužilac je ovo citirao tokom unakrsnog ispitivanja penzionisanom generalu Milošu Đošanu, koji je 1998. i 1999. godine bio komandant garnizona u Đakovici, sa štabom u kasarni iznad grada. Od svega što je Milošević rekao na Vrhovnom savetu odbrane, svedok njegove odbrane se složio samo s tim da je Đakovica bila "lep grad", a sve ostalo je negirao. Po njemu, "nema ni govora" da je u Srbiji bilo 100.000 policajaca, ili da je vojska raspoređena u Đakovicu da bi svojim prisustvom "zastrašivala stanovništvo", odnosno "čuvala kuću strahom."

Prema optužnici i svedocima optužbe, odmah nakon početka vazdušnih udara NATO 24. marta 1999. godine, u Đakovici je pokrenut talas nasilja nad albanskim stanovništvom, paljene su i pljačkane kuće i radnje a civili su nasilno proterivani i ubijani. Svedok to ili negira ili pripisuje bombama NATO i delovanju "šiptarskih terorističkih snaga." Ipak, na pitanje tužioca da li je njegov iskaz da se u Đakovici "ništa od toga nije desilo", svedok je nevoljko odgovorio da je "bilo spaljivanja" i da on "ne kaže da nije bilo i pljačke." Mada je prošle sedmice, odgovarajući na pitanja Miloševića, govorio o ukupnoj situaciji na Kosovu 1999. godine, general Đošan je danas prihvatio tužiočevu sugestiju da se njegov iskaz, zapravo, svodi samo na njegovu jedinicu i ono što je on lično video ili čuo.

Milošević je, pred kraj današnje rasprave, započeo dodatno ispitivanje svog svedoka.

Dijeljenje sadržaja