Veće odbilo zahtev odbrane da se postupak obustavi do odluke Žalbenog veća o ograničenjima koja su nametnuta za izvođenje dokaza odbrane. Šta odbrana ne treba da dokazuje.


Odbrana Nasera Orića započela je danas sa izvođenjem svojih dokaza, nakon što je Pretresno veće odbilo njen zahtev da se postupak obustavi do odluke Žalbenog veća o žalbi na rokove koji su određeni za dokazni postupak odbrane. Umesto 8 meseci i 72 svedoka, koliko je odbrana tražila, veće je za prezentaciju Orićevih dokaza odobrilo 9 sedmica i 30 svedoka. Pretresno veće je, takođe, odbacilo i alternativni predlog odbrane da se dve sedmice koliko je ostalo do letnje sudske pauze, tokom kojih su Orićevi branioci planirali da izvedu četiri svedoka, ne uračunaju u odobreni broj sedmica, odnosno svedoka.

Nalažući Orićevoj odbrani da svoj dokazni postupak okonča do 30. septembra ove godine, veće je istovremeno ukazalo braniocima da ne treba da izvode dokaze o “istorijskom kontekstu” sukoba u BiH, zatim o tome da je Srebrenica bila pod blokadom višestruko nadmoćnijih srpskih snaga, da su u njoj našle utočište desetine hiljada Bošnjaka koji su etnički očišćeni iz tog dela Bosne, kao i da su u enklavi vladali glad, neimaština, bolesti i beznađe, budući da je o tim temama odbrana naširoko unakrsno ispitivala svedoke optužbe. Umesto toga, ukazalo je veće, odbrana treba da se koncentriše na izvođenje dokaza o tome da li je optuženi Orić imao efektivnu kontrolu i komandu nad raznim oružanim snagama koje su krajem 1992. i početkom 1993. delovale u području Srebrenice.

Prvi svedok odbrane bila je Edina Bečirević, novinar iz Sarajeva, koja od 2003. radi kao koordinator istražiteljskog tima odbrane Nasera Orića. Svedočila je o izvorima i načinu prikupljanja dokumenata koje će odbrana koristiti tokom svog dokaznog postupka. Njeno svedočenje, zajedno sa unakrsnim ispitivanjem, trajalo je oko 30 minuta.

Dijeljenje sadržaja