Da li je svedok odbrane Slobodana Miloševića pokušao da “namerno dovede u zabludu sud” i da li izbegava da govori “istinu i ništa osim istine”, kako se na početku svedočenja svečano obavezao?


Teškom mukom, tužilac Džefri Najs /Geoffrey Nice je od profesora Ratka Markovića danas iščupao priznanje da je četvrta “država” u pisanju čijeg je ustava učestvovao SAO Krajina, odnosno takozvana Srpska autonomna oblast proglašena početkom devedesetih na delu hrvatske teritorije pod kontrolom srpskih snaga.

Prvog dana svedočenja u odbranu Slobodana Miloševića, Marković je rekao da je učestvovao u pisanju ustava “četiri države”, od kojih je naveo tri (Srbiju, Crnu Goru i SRJ) dok četvrtu, kako je objasnio, ne može da navede pošto je to “profesionalna tajna.” Nakon što mu je sudija Bonomi/Bonomy danas objasnio da “takva privilegija ne važi na ovom sudu”, tužilac je ponovio pitanje i Marković je konačno naveo koja je ta “četvrta država.”

Podsećajući ga da je prethodnog dana kategorički tvrdio da “nije učestvovao u pisanju ustava Republike Srpske ili Republike Srpska Krajina”, tužilac je svedoka optužio za “namerni pokušaj da dovede u zabludu ovaj sud.” Profesor Marković je, medjutim, uzvratio da to što je pisao zapravo i “nije bio ustav već statut, koji doduše jeste akt ustavnog karaktera, ali nije ustav.”

Cilj tužioca je, očito, bio da na početku unakrsnog ispitivanja dovede u pitanje verodostojnost svedoka i pokaže da Marković izbegava da kaže “istinu i ništa osim istine” kako se na početku svedočenja obavezao. Nakon što je to pokazao na primeru ustava ili statuta SAO Krajine, tužilac je prešao na Markovićevo učešće u srpsko-hrvatskoj radnoj grupi, formiranoj nakon famoznog sastanka Miloševića i Tudjmana marta 1991. u Karadjordjevu. Tužiočeva teza, koju je tokom dokaznog postupka podržalo više svedoka optužbe, medju kojima i Stipe Mesić i Ante Marković, je da je ta radna grupa radila na mapama podele BiH koju su u Karadjordjevu načelno dogovorili Milošević i Tudjman.

Profesor Marković, medjutim, tvrdi da se u toj radnoj grupi razgovaralo o “opštim problemima zemlje a ne, Bože sačuvaj, o podeli Bosne”, te negira da su razmatrane “bilo kakve mape.” Medjutim, jedan od prethodnih svedoka Miloševićeve odbrane, profesor Smilja Avramov koja je takodje bila u toj radnoj grupi, je svedočila da su se “bavili mapama”, ali ne podele Bosne već mogućeg razgraničenja Srbije i Hrvatske.

Pošto je od svedoka dobio potvrdu da su u vladi Srbije, čiji je potpredsednik bio više od 6 godina, vladali kolektivni duh i iskrena atmosfera, kao i da se o svemu raspravljalo u plenumima i da niko ni od koga nije ništa krio, tužilac je prikazao video-snimak drugog potpredsednika iste vlade, Vojislava Šešelja, koji u martu 1998. kaže da će “u slučaju agresije NATO stradati mnogi Srbi, ali Albanaca na Kosovu neće biti.” Profesor Marković, koji je u prethodnim odgovorima potvrdio da je učestvovao u izboru Šešelja za redovnog profesora Pravnog fakulteta i da ga smatra “izvrsnim predavačem i profesorom”, kaže da “ne zna šta je Šešelj pod tim mislio”, ali zna da je on to govorio “u svojstvu predsednika Radikalne stranke a ne potpredsednika vlade.” Odgovornost za to što se niko od srpskih zvaničnika nije ogradio od takve izjave potpredsednika vlade i nije tražio njegovu ostavku, Marković je prebacio na Skupštinu Srbije koja je, kako je rekao, jedina nadležna da glasa o poverenju članovima vlade.

Nakon toga prešlo se na raspravu o ustavnim pitanjima, koja će se nastaviti u ponedeljak sledeće sedmice.

Dijeljenje sadržaja